Često je to bila zajednička aktivnost koja je imala i društvenu dimenziju
Tokom 1970-ih i 1990-ih godina, čišćenje tepiha na otvorenom, na snegu tokom zime, bila je česta praksa, posebno u bivšem Sovjetskom Savezu i zemljama istočne Evrope. I danas, u nekim zabačenim našim selima, postoji ovakva navika, prenosi objektiv.rs.
Tepisi se rašire na svežem snegu, a potom se udaraju kako bi se uklonila prašina i prljavština. Sneg je upija te nečistoće, a da pri tom ne ostavljao fleke. Niske temperature su takođe doprinosile prirodnom ubijanju bakterija i grinja, čineći ovaj proces ne samo efikasnim, već i higijenskim.
Ova metoda čišćenja bila je pristupačna i ekološki prihvatljiva alternativa modernim usisivačima koji nisu bili široko dostupni u to vreme. Čišćenje tepiha na snegu bilo je jednostavan i jeftin način održavanja higijene, naročito u domovima koji nisu imali pristup električnim aparatima ili gde su ti aparati bili preskupi.
Takođe, ovaj običaj nije bio samo funkcionalan, već je imao i društvenu dimenziju. Često je predstavljalo zajedničku aktivnost, u kojoj su se komšije okupljale na otvorenom kako bi očistile svoje tepihe. Pored toga što je bio način čišćenja, to je bio i trenutak za socijalizaciju, razmenu iskustava, pa čak i za jačanje zajedništva u lokalnoj zajednici.
Ova praksa, iako sve ređa u modernim vremenima sa pojavom usisivača i drugih uređaja za čišćenje, ostaje deo kulturnog nasleđa, podsećajući na snalažljivost ljudi u prošlim vremenima, kada su resursi bili ograničeni, a kreativnost u pronalaženju efikasnih rešenja bila ključna.
