Dobrog čoveka nije teško prepoznati…
Ako želite da upoznate čoveka u dušu, ne gledajte ga dok govori ili ćuti, ili kad plače ili čak kada ga uzbuđuju plemenite ideje, nego obratite pažnju na ovo!
Jednom sam pitala svog učitelja kako ću prepoznati dobru osobu, osobu dobre duše, duhovno razvijenu… Šta takva osoba govori? Šta radi?
Učitelj mi je odgovorio:
“Uopšte nije važno šta čovek govori, ni šta ti se čini da je on. Stvar je u atmosferi koja se menja u njegovom prisustvu. To ti je najmoćniji dokaz.
Kada dobra osoba uđe u prostoriju i imaš osećaj kao da se vazduh promenio, da je atmosfera lepša, toplija, prijatnija, to je u prostoriju ušla jedna dobra duša, jedan jak duh koji je u stanju da neutrališe sve drugo.
Na sličan način ćeš prepoznati i lošu osobu.
Ako ti je odjednom neprijatno, hladnije i raspoloženje ti se promenilo, znaj da je prostorom zavladala negativna, ali isto tako moćna energija jedne loše osobe”.
Dostojevski je rekao: “Ako želite da prozrete čoveka i upoznate njegovu dušu, ne posmatrajte ga dok ćuti ili dok govori ili kad plače ili čak kako se uzbuđuje plemenitim idejama, nego bolje ga pogledajte kako se smeje.“
Za smeh je, pre svega, potrebna iskrenost, a zar ima iskrenosti kod ljudi?
Za smeh je potrebna nezlobnost, a ljudi se najčešće smeju pakosno.
Iskren i nezloban smeh znači veselost, a zar ima kod ljudi u današnje vreme veselosti i znaju li ljudi da budu veseli?
Veselost čoveka je najvidnija njegova crta, koja ga najviše odaje.
Potrebno je dugo vremena da upoznate nečiji karakter, ali čim se čovek bar jedanput nasmeje sasvim iskreno, pokazaće vam se njegov celi karakter, odmah kao da je na dlanu.
Samo vrlo uzvišen i srećan čovek može biti veseo i zaraziti druge, tj. biti neodoljivo i dobrodušno veseo.
Ne govorim o njegovom umnom razvitku, nego o karakteru, o celom čoveku.
Ako se dobro smeje, znajte da je dobar čovek.
Pogledajte dete: jedino deca znaju da se smeju do savršenstva i zbog toga i jesu predivna.
Ja zato dobro znam da je smeh najsigurniji test nečije duše!“
(Atma/Stil)
