Mihajlo Pupin bio je jedan od najcenjenijih srpskih naučnik, pronalazač, univerzitetski profesor, publicista, akademik i dobrotvor. U svojoj autobiografiji istakao je da mu je san koji je usnila njegova majka Olimpijada umnogome odredio dalji životni put, a kako je upravo od Svetog Save dobio vrlo važnu poruku, postao je veoma religiozan čovek, te se trudio da spoji veru i nauku.

Pupin je bio profesor na Univerzitetu Kolumbija. Tokom svog naučnog i eksperimentalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak Pupinovih kalemova. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Pupin je bio počasni konzul Srbije u SAD.

Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta. Dobio je i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“.

San majke Olimpijade

Postoji čudesna i magična priča o tome kako je Mihajlo Pupin krenuo putem znanja za Ameriku, a za nju je vezan lik našeg najvećeg svetitelja, Svetoga Save.

Pupinova mati Olimpijada jedne noći je sanjala da joj je sam Sveti Sava rekao kako njen sin Mihajlo treba da krene u svet u potragu za znanjem. Ona je taj san, tu viziju, toliko duboko razumela, da je sa ogromnom verom prenela tu poruku Pupinu, koji je to u sebi još kao dete duboko urezao.

Mnogo godina kasnije, u američkom Njujork Tajmsu, Pupin je objašnjavao s velikim žarom ko je bio Sveti Sava i kakve je on velike zasluge imao, ne samo za srpski narod, nego i za čitav svet; kako je prvi obrazovni sistem u Evropi, upravo Sveti Sava u Srbiji uspostavio.

Njegovo Svetosavlje je toliko duboko da u mnogim svojim naučnim radovima i ekspozeima nije izostavljao ovog svetitelja. Tvrdio je da ga je nauka učinila boljim hrišćaninom. Pupin je duboko verovao da ga sam duh Svetog Save prati u svim njegovim iskušenjima, da bdi nad njim i da ne može, a da ne bude zaštićen. Uvek bi pričao Amerikancima o svim našim herojima prošlog i Pupinovog vremena. I uvek je svoju nauku povezivao sa srpskom tradicijom i sa božanskom prirodom.

Naš vladika Nikolaj Velimirović isticao je da je u svom životu upoznao mnoge velike ljude, ali samo jednu gromadu, a to je Pupin.

Sukob i pomirenje sa Teslom

Mihajlo Pupin i Nikola Tesla, dva velika srpska uma, nisu razgovarali, čak, 30 godina! Međutim, kada je Pupin pao u postelju i osetio da mu se bliži kraj, u martu 1935. godine je zahtevao da se vidi sa Teslom. Nije želeo da napusti ovaj svet,a da pre toga njih dvojica ne izglade odnos.

Do prekretnice i konačnog razlaza među dvojicom genijalaca došlo je početkom 20. veka, kada je Tesla, gradnjom Antene svetskog sistema bežičnog prenosa energije na Long Ajlendu, blizu Njujorka, pokušao da reši mnogobrojne probleme razvijenog sveta, od bežične telegrafije do prenosa snage na velike daljine. Zbog nedostatka sredstava i ambicioznosti svog projekta morao je da obustavi svoj rad već 1903.

S druge strane, Markoni je, koristeći jednostavniji sistem i Tesline osnovne patente i pronalaske u ovoj oblasti, decembra 1901. uspeo da prenese prve bežične transatlantske signale i time je napravio ogromno uzbuđenje u javnosti. U slavlju koje je nastalo, Tesline zasluge niko nije pominjao, a Pupin, koji je znao istinu, stao je na stranu Markonija. Ovo mu Tesla nije mogao oprostiti.

Glavnu ulogu u njihovom pomirenju imala je Natalija, majka profesorke Vidosave-Vide Janković, čiji je otac Radoje bio generalni konzul u Čikagu i Njujorku (1926-1937), poverljivi oficir koji je nosio ordenje ruskom caru Nikolaju Romanovu i bliski prijatelj kralja Aleksandra Karađorđevića.

Pupin je naime tog hladnog marta rekao svojoj kćerki Vavi da mu dovede Teslu u bolnicu, u kojoj je ležao. Ona je pozvala Nataliju i bukvalno joj rekla:

„Papa ne želi da umre pre nego što se vidi sa gospodinom Teslom“ i zamolila je da to učini.

Tesla je ostavio veliki sukob po strani, uslišivši molbe Pupinove ćerke i Natalije.

Susret je bio izuzetno dirljiv, te ni Mihajlo, ni Nikola nisu mogli da obuzdaju suze. Oko pola sata su razgovarali, a šta se desilo između ta četiri zida Pupinove sobe do danas je ostala tajna.

Ubrzo nakon pomirenja sa Teslom, izdahnuo je Mihajlo Pupin u svojoj 81. godini.

(Stil.Kurir)

Trenutno: Se čita...

Najnovije: Na portalu