Glupost uvek sedi u prvom redu, da bi svi mogli da je vide i da joj se dive. Dok je inteligencija tiha i posmatra sve iz diskretnog ugla. Jer neznanje i zloba su poput vrste bolesti koja nikada ne pogađa one koji od nje boluju, već ljude oko sebe.
U psihološkom carstvu ljudska glupost ima različite stepene. U praksi postoji jedan stepen kome se dodaje sastojak „loše namere“.
Doduše, ko nikada nije pravio gluposti?
To su akcije u kojima impuls ima veću težinu od promišljanja. To su vitalni trenuci iz kojih se nešto može naučiti, nešto što pripada prošlosti, rastvoreno zrelim pogledom i perspektivom lične ravnoteže.
Međutim, postoje i drugi aspekti. Ponekad potcenjujemo glupost koja nas okružuje. Postoje ljudi koji pokušavaju da izgledaju lucidno i savršeno, ali koji ne pokazuju ništa osim apsolutne naivnosti, sa kojom prikrivaju bol.
Zauzvrat, za svaki budan i prosvetljen mozak nema ništa gore od svih glupih moda stvorenih da nas kontrolišu. Svi smo, barem jednom, bili žrtve raznih vrsta ljudske, pa čak i institucionalne gluposti. One koja uvek dolazi bez upozorenja.
Ljudska glupost i inteligencija
Često grešimo misleći da je „glupo“ ponašanje rezultat manje inteligencije. To nije slučaj. Intelektualni koeficijent nema nikakve veze sa ovim postupcima, reakcijama, rečima ili malim svakodnevnim stvarima koje često viđamo.
2015. godine Univerzitet Eotvos Lornand u Mađarskoj i Univerzitet Bailor u Teksasu sproveli su zanimljivu studiju pod nazivom „Šta je glupo?
Koncepcija ljudi o neinteligentnom ponašanju“, rezultati su nam prvi put pokazali aspekte koje nijedna druga psihološka studija nije otkrila u vezi sa ljudskom glupošću.
Tri vrste ljudske gluposti
Prvo, morate znati da je najčešća glupost ona koja je povezana sa jednostavnom distrakcijom. Nešto što se dešava svima. Pravimo greške, zaboravljamo i ponekad povredimo druge zbog toga. Međutim, budite oprezni, jer su takva ponašanja uzrokovana nedostatkom napora, ulaganja ili ličnog učešća.
Drugi nivo sa kojim je obično povezana glupost, je nivo „nedostatka kontrole“. Tipično je za ljude opsesivno-kompulzivnog ponašanja i niske samokontrole. Ova vrsta gluposti može biti različitog stepena. To su obično vrlo uznemireni ljudi.
Konačno, treća vrsta gluposti je ona koja je očigledno namerna. Onaj ko preduzme akcije za koju savršeno dobro zna da će imati negativne posledice, takođe se proglašava glupim. Ljudi sa ovim profilom su vrlo štetni i stalno su prisutni u našem društvu.
Pristalice ljudske sreće
Kada se suočimo sa tako glupim ponašanjem, koje se uvek događa bez upozorenja, javlja se razumni mentalitet. Možda upravo zato što znamo da ovi profili nisu povezani sa niskom inteligencijom, radije bi trebalo da razgovaramo o moralnoj kategoriji, a ne o intelektualnoj dimenziji. To možemo videti gledajući televizijske programe, modne kampanje, ljude koji postižu uspeh bez ikakve vrline.
Fernando Savater objašnjava da ljudi koji se ponašaju glupo, kada odluče da se bave ovom lošom umetnošću, to čine samo iz dosade. Jer oni kojima je dosadno optužuju druge da su kukavice, sebični, ne previše patriotski nastrojeni i pre svega uživaju u stvaranju razdora među drugima. Glupost je, kao što vidite, mnogo više od „loše navike“ koja dolazi bez upozorenja.
