Od škripe podova i čudnih zvukova do osećaja da niste sami, vera u duhove i paranormalne pojave sve je češća. Prema nedavnim istraživanjima, skoro trećina Britanaca i skoro polovina Amerikanaca veruje u duhove i slične pojave, a jedna petina tvrdi da ih je i videla. Ali da li se ovo može objasniti na osnovu naučnih saznanja?
Stručnjaci veruju da bi jedno od objašnjenja za osećaj prisustva i viđenja duhovamoglo biti stanje poznato kao paraliza sna. Prema Nacionalnom zdravstvenom sistemu Ujedinjenog Kraljevstva (NHS), paraliza sna je stanje u kojem osoba nije u stanju da govori ili da se kreće dok se budi ili zaspi. To se dešava u fazi REM sna, kada mozak pokazuje visoku aktivnost, dok telo ostaje nepomično. Mnogi ljudi koji pate od paralize sna prijavljuju osećaj pritiska u grudima i zastrašujuće halucinacije, kao što je prisustvo pretećih figura. Istorijski gledano, ovo stanje je nazvano „stara veštica“ zbog verovanja da se zli duh spušta na grudi osobe.
Pored paralize sna, još jedan faktor koji može izazvati halucinacije i osećaj prisustva duhova je ugljen monoksid. Ovaj gas bez boje i mirisa, često rezultat neispravnih uređaja, može izazvati glavobolju, vrtoglavicu, mučninu, pa čak i konfuziju. Još 1920-ih, medicinski stručnjaci povezivali su trovanje ugljen-monoksidom sa priviđenjima, posebno kada ljudi nisu bili svesni izvora trovanja.
To mogu biti halucinacije
Dodatno objašnjenje za viđenje duhova takođe može biti u neurologiji. Studija iz 2017. je dokumentovala slučaj pacijenta sa epilepsijom kod koga su, tokom eksperimentalnog lečenja, lekari ugradili elektrode u područje mozga poznato kao FFA (fusiformni korteks za prepoznavanje lica). Kada je ovo područje stimulisano, pacijent je prijavio zastrašujuće halucinacije. On je opisao lice istraživača kao da se drastično menja, rekavši: „Tvoje oči se menjaju“, dodajući da mu ta osoba izgleda kao likovi iz japanskih crtanih filmova. Slična stimulacija je izazvala da druga pacijentkinja oseti da neko stoji iza nje, iako se figura nije pomerala niti govorila.
Ovi nalazi bi takođe mogli da objasne zašto skoro polovina ljudi sa Parkinsonovom bolešću, koja oštećuje mozak, prijavljuje da vidi neobične figure. Dodatna istraživanja su otkrila razloge zašto neki ljudi tokom tuge tvrde da čuju glasove preminulih najmilijih. Psiholozi veruju da mozak stvara mentalne obrasce, ili šeme, zasnovane na prethodnim iskustvima. Kao što prepoznajemo sled događaja u restoranu, tako se i dugogodišnji partneri toliko privikavaju jedni na druge da posle smrti osećaj prisustva partnera može ostati kao iluzija u percepciji prostora i zvukova.
Dok neki ljudi veruju da su njihove interakcije sa „duhovima“ stvarne, nauka nudi racionalna objašnjenja. Ipak, dokazi za život nakon smrti nisu definitivno odbačeni, ostavljajući prostor za razmatranje – možda još uvek postoje odgovori koje nauka tek treba da pronađe.
