Frida Kalo je simbol uzdizanja iz pepela. Žena koja je znala da živi i koja je život cenila u svakom minutu.
Frida Kalo je svog prvog supruga, slikara Dijega Riveru upoznala preko prijatelja. Bila je očarana njegovim slikarskim umećem, a on njenim. Bio je visok, krupan, 21 godinu stariji od sitne, bolešljive Fride, zbog čega su ih zvali „slon i golubica“.
Ubrzo nakon venčanja koje je održano 21. avgusta 1929, Frida je shvatila da Riverina ljubav prema njoj ne isključuje i njegove veze sa drugim ženama, među kojima je bila i njena sestra. Čeznuo je za slobodom i želeo da poseduje svaku ženu, a to mu je obezbeđivao neprikosnoveni ugled. Fizički je bio neprivlačan, ali žene su se bacale u njegovo naručje.
U Meksiku je bio Bog: kao slikar, predstavnik meksičke renesanse i ideolog radničke klase. Mnoge dame želele su da mu poziraju i budu ovekovečene na njegovim muralima.
Gledale su na romansu s njim kao na put do večnosti. I njegovo političko uverenje nije bilo isključivo prema neistomišljenicima – bio je vatreni komunista, ali je flertovao sa kapitalizmom i uzimao njihov novac.
Dijego ju je često varao, a ona kako bi mu se osvetila upuštala se u razne avanture i sa muškarcima i ženama. Sve to je ostavilo duboki trag na Fridu u vidu duševnog bola. Nije imala dece.
Frida Kalo je jednom prilikom rekla svom mužu:
„Ne tražim od tebe da me poljubiš, niti da mi se izvinjavaš kad pomislim da si pogrešio. Neću te ni zamoliti da me zagrliš kad mi je najpotrebnije. Ne tražim da mi kažeš koliko sam lepa, makar to bila laž, niti mi napišeš nešto lepo. Neću te ni zamoliti da me pozoveš da mi kažeš kako ti je prošao dan, niti da mi kažeš da ti nedostajem. Neću tražiti od tebe da mi se zahvališ za sve što činim za tebe niti da se brineš o meni kada mi duša tone i naravno neću te tražiti da me podržiš u mojim odlukama. Neću te tražiti ni da me slušaš kad imam hiljadu priča da ti ispričam. Neću te tražiti da učiniš ništa čak ni da budeš uz mene zauvek. Jer ako te moram pitati, ne želim te više.“
