U istraživanju, zapravo svojevrsnoj anketi, koju je sproveo Robert Blendon, učestvovalo je 1.600 Amerikanaca koji su odgovarali na pitanja u vezi sa poslom, zdravljem, stresom i njihovom povezanošću. Rezultati su pokazali da su ovih pet poslova najgore utiču na zdravlje.
Više od četvrtine ljudi zaposlenih u trgovini navodi da njihov posao negativno utiče na zdravlje, rezultat je studije harvardske škole za javno zdravstvo.
„Ukupno 43 odsto zaposlenih reklo je da posao negativno utiče na nivo stresa. Manji procenat ispitanika izjavio je da posao loše utiče na navike u ishrani (28 odsto), ciklus spavanja (27 odsto) i telesnu težinu (22 odsto)“, prenosi Džoel Neel s NPR-a.
Razlike postoje i među profesijama, pa je čak 26 odsto zaposlenih u velikim trgovinskim lancima priznalo da posao negativno utiče na njihovo zdravlje.
Teški poslovi poput onih u građevini loše utiču na zdravlje kod 23 odsto ispitanika, dok rad u fabrikama loše utiče na zdravlje 21 odsto ispitanika. Zanimljivo je da 19 odsto zaposlenih u zdravstvu smatra da posao loše utiče na njihovo zdravlje. Na petom mestu našli su se, još jednom, zaposleni u prodavnicama.
Razlog za to je sledeći: Ispitanici su mogli da biraju koja kategorija zaposlenja najbolje opisuje njihovo radno mesto, pa je moguće da su zaposleni iste kompanije odabrali „veliku prodavnicu“ ili „prodavnicu“, budući da je u engleskom jeziku mala razlika između termina „retail outlet“ i „store“.
Svakome ko se ikad našao u prodavnici tokom gužve jasno je zašto rad s ljudima negativno utiče na zdravlje. Rad u građevinskom sektoru ili u fabrikama takođe prilično jasno utiče na zdravlje (veliki fizički napor, velika mogućnost povrede, kontakt sa štetnim hemikalijama), ali zanimljivi su i problemi sa kojima se susreću ljudi na visokim pozicijama.
Gotovo polovina dobro plaćenih ljudi zaposlenih u kancelarijama kaže da jednostavno ne može da prestane da radi. Čak 43 odsto dobro plaćenih radnika navodi da su često ili barem povremeno radili tokom godišnjih odmora.
Budući da u SAD ne postoji obaveza korišćenja godišnjeg odmora, a nije utvrđeno ni njihovo minimalno trajanje, poslodavci nude određen broj plaćenih slobodnih dana. Skoro polovina ispitanika (48 odsto) izjavila je da nije iskoristila sve slobodne dane tokom prošle godine.
Imajući u vidu prednosti odlaska na odmor, od nižeg nivoa stresa do fizičke aktivnosti ili jednostavno odmora, vrlo je verovatno da i ovaj faktor negativno utiče na zdravlje radnika.
