Prema maloj studiji sprovedenoj na pacijentima sa mentalnim poremećajima, raznovrsnost dnevnih pokreta povezana je sa većim psihološkim blagostanjem.
Dok većina nas razmišlja o aktivnostima koje poboljšavaju mentalno zdravlje, kao što su namerne i naporne vežbe poput trčanja, vožnje bicikla ili plivanja, nedavna istraživanja sugerišu da je jednostavno posećivanje različitih mesta povezano sa boljim osećajem blagostanja kod ljudi koji se bore sa depresijom ili anksioznošću. .
Studija koju su 2022. objavili istraživači sa Univerzitetske psihijatrijske klinike u Bazelu pokazala je da što više različitih mesta posećuju ljudi, to bolje osećaju svoje emocionalno i psihološko blagostanje, čak i ako simptomi mentalnih poremećaja potraju.
Istraživanje je sprovedeno pre pandemije i obuhvatilo je 106 pacijenata sa mentalnim poremećajima, uključujući afektivne poremećaje, anksiozne poremećaje, poremećaje raspoloženja, poremećaje ličnosti i opsesivno-kompulzivne poremećaje. Neki su bili pacijenti u bolnicama, dok su drugi pacijenti koji žive kod kuće, ali traže redovnu negu u medicinskim ustanovama, piše Science Alert.
Kako su sproveli eksperiment
Tokom nedelje, ovi pacijenti su nosili dodatni telefon za praćenje njihovog kretanja putem GPS-a. Takođe su završili nekoliko anketa o svom subjektivnom blagostanju, njihovoj psihološkoj fleksibilnosti i simptomima mentalnog zdravlja.
Upoređujući GPS karte sa rezultatima tih istraživanja, autori su otkrili da veće kretanje u prostoru i vremenu povećava osećaj blagostanja, iako su simptomi mentalnih poremećaja uglavnom ostali isti.
Pacijenti koji nisu bili hospitalizovani su skoro trećinu dana provodili kod kuće, ali su, razumljivo, pokazali znatno veće kretanje u odnosu na pacijente koji su većinu vremena provodili u bolnici.
Kao što se i očekivalo, pacijenti sa fobijama ili anksioznošću u vezi sa napuštanjem sigurnih prostora bili su snažno povezani sa nižom pokretljivošću i manjim područjem aktivnosti. Međutim, nijedan drugi simptomi mentalnih poremećaja nisu imali isti efekat na dnevno kretanje pacijenata.
Važna je i fizička aktivnost
S druge strane, viši nivoi emocionalnog blagostanja i, u manjoj meri, psihološke fleksibilnosti bili su dosledno povezani sa više kretanja i većom raznovrsnošću pokreta
„Naši rezultati sugerišu da samo aktivnost nije dovoljna za smanjenje simptoma mentalnih poremećaja, ali može poboljšati subjektivno blagostanje,“ objasnio je klinički i zdravstveni psiholog Endru Gloster s Univerziteta u Baselu u to vreme, a prenosi Klik.hr.
Ovi rezultati doprinose ograničenom obimu istraživanja o uticaju svakodnevnih aktivnosti na osobe sa mentalnim poremećajima. U stvari, ovo je jedna od prvih studija koja koristi GPS praćenje kao meru spontanog kretanja.
Očigledno, u stvarnom svetu, takvi podaci bi se mogli smatrati kršenjem privatnosti pacijenata, ali u kontekstu studije, oni omogućavaju istraživačima da ispitaju efekte jednostavnih aktivnosti koje često ostaju neprimećene.
Pokazalo se da je fizička aktivnost važna za poboljšanje blagostanja i mentalnog zdravlja, ali dosadašnja istraživanja su se uglavnom fokusirala na namerno vežbanje. Trenutno je nejasno kako spontano kretanje u svakodnevnom životu utiče na pacijente koji traže lečenje mentalnog zdravlja.
Podrška mentalnom i fizičkom zdravlju
Već 2021. godine, mala studija sprovedena na 67 učesnika pokazala je da svakodnevne aktivnosti, poput hodanja do tramvajske stanice ili penjanja stepenicama, čine ljude osetljivijima i energičnijima.
Dalja magnetna rezonanca mozga učesnika pokazala je da su oni koji su se osećali energičnije nakon kretanja imali veći volumen sive materije u predelu podgenualnog cingulatnog korteksa – delu mozga povezanim s emocionalnom regulacijom.
Kako primeniti ovo znanje u prevenciji i lečenju mentalnih poremećaja je drugo pitanje, ali jednostavni pokreti mogu biti bezopasan početak.
Samo izlazak napolje takođe može imati doprinos. Fizička aktivnost u prirodi tokom detinjstva povezana je sa boljim ishodima mentalnog zdravlja u odraslom dobu, a lekari u nekim delovima sveta počeli su da „propisuju“ vreme provedeno u prirodi kako bi podržali mentalno i fizičko zdravlje.
Iako su nedavna istraživanja sa GPS-om mala i ograničena, rezultati sugerišu da kretanje može biti pokazatelj kako se pacijenti sa mentalnim poremećajima generalno nose.
„Rezultati pokazuju da obrasci kretanja (npr. udaljenost, broj destinacija, raznovrsnost destinacija, itd.) mogu poslužiti kao marker funkcionalnosti i blagostanja“, zaključili su autori.
