Legendarni francuski psiholog Emil Kue je početkom prošlog veka osmislio jednu zanimljivu frazu koja ni više od 100 godina kasnije ne gubi na svojoj snazi i popularnosti, premda u različitim oblicima. Kako je Kue i uveo popularnu metodu psihoterapije zasnovanu na optimističnoj autosugestiji, u tom duhu je i njegova čuvena rečenica: „Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem“.
Kue je, potpuno nenadano, u prvim mesecima 1923. od čoveka u svojim srednjim 60-im koji je upravljao klinikom u malom gradu Nansiju na severoistoku Francuske praktično preko noći postao osoba o koju su se klele cela Amerika i Evropa, piše Blic Žena.
Šta se zapravo desilo?
Ovaj farmaceut i psiholog bio je zagovornik upotrebe hipnoze u lečenju fizičkih i mentalnih bolesti, ali kako mu je pošlo za rukom da samo mali broj pacijenata dovede do hipnotisanog stanja, osmislio je sopstvenu, jednostavniju rutinu za poboljšanje opšteg psihofizičkog zdravlja.
„Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem“
Kue je svetu ponudio samoindukovanu svesnu autosugestiju, napisavši 1922. priručnik u kome je potanko predstavio svoju metodu. U tom trenutku, pošto je tehnika bila aktuelna već više od decenije i po, oko Francuza i njegovog rada već se razvila prilična fama.
„Svako jutro pre nego što ustanete i svake večeri čim legnete u krevet zatvorite oči i ponovite dvadeset puta uzastopnu sledeću frazu: „“Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem““, piše u njegovoj knjizi „Kako gospodariti sobom pomoću svesne autosugestije“.
Gorepomenutu rečenicu treba, dakle, ponavljati svakog jutra i svake večeri po 20 puta i dok ste u stanju pasivne opuštenosti, dakle nakon buđenja ili neposredno pred utonuće u san. Izgovaranje ujutro najbolje je učiniti vrlo brzo, savetuje Kue, jer će se tako sprečiti naviranje neželjenih misli koje mogu biti u suprotnosti s namerom rečenice. Poseban akcenat treba da bude na rečima „u svakom pogledu“ kako bi bilo jasno da se boljitak odnosi na poboljšanje u svakom smislu, i telesno i psihološki.
Kue je imao zavidan broj poštovalaca, ali je ujedno nailazio i na veoma glasne i oštre kritike i osude. Svakako je u Americi daleko bolje prihvaćen nego u Evropi, ali je i tamo imao kritičare. Jedan novinar opisao ga je kao „skromnog nosioca korisne poruke koji nikada nikoga nije izlečio“.
No, ljudi su i dalje stajali u kilometarskim redovima kako bi došli kod ovog psihologa na tretman, a on sam je neprestano tvrdio da autosugestija leči mnoštvo mentalnih i fizičkih problema, te da pomaže u nedostatku karaktera. „Moja metoda smanjuje potencijal bolesti“, prokomentarisao je.
Ideja koja okupira um pretvara se u realnost
On se oslanjao na princip da se svaka ideja koja okupira um pretvara u realnost, ali sa bitnom napomenom – samo u meri u kojoj je ta ideja u domenu mogućnosti. Primera radi, jasno je da osoba bez ruku neće moći da ih natera snagom uma da ponovo izraste; ali zato će osoba koja čvrsto veruje da će njegova astma nestati, svedočiti svom ozdravljenju, sve dok je telo u stanju da fizički kontroliše ili prevaziđe bolest. S druge strane negativno razmišljanje o bolesti podstaći će um i telo da prihvate tu misao.
Hari Bruks, autor niza knjiga o Kueovom životu i metodu, tvrdio je da stopa uspešnosti ove tehnike bila oko 93 odsto. Preostalih sedam odsto uključivalo je ljudi koji su bili isuviše skeptični prema samom pristupu i koji su odbijali da u isti poveruju, navodi Bruks u svojim delima.
Kue je već 1926, samo nekoliko godina nakon što je izdao pomenuti bestseler, preminuo, ali njegova zaostavština i danas živi – svi smo svedoci ekspanzije pozitivnih afirmacija i filozofskih struja koje u svom korenu imaju upravo autosugestiju.
