Keltsko drvo života oduvek je važilo za prvu asocijaciju na savršenu i neraskidivu uniju Zemlje i Neba, u kojoj se najjasnije oslikava snaga prirode. Sinonim je za snagu, moć, mudrost, čast, vitalnost, stabilnost. U njemu vidimo direktnu vezu sa onim nasleđenim (koren), ali isto tako od njega dobijamo dozvolu da sami potražimo svoje mesto pod suncem (krošnja). Drvo predstavlja sinonim za zemlju, materijalni svet, dok njegove krošnje simbolišu težnju za pronalaskom mira i radosti u duhovnom svetu.
Iako se koncept popularno nazvan „drvo života“ može pronaći kod brojnih naroda, niko kao Kelti nije bio toliko tesno povezan sa prirodom i njenom snagom. Oni su smatrali da je osnova svakog života plodnost i rađanje, bilo da se radi o detetu koje izlazi iz majčine utrobe, ili o novom stablu koje niče iz zemlje. Kao što čovek vremenom stasa i pronalazi svoj put, tako i drvo prolazi kroz svoje faze promena pripremajući se iznova za sva godišnja doba.
Za Kelte je drvo bilo svetinja, magično živo stvorenje koje je predstavljalo granicu između ovozemaljskog i onostranog sveta. Svako pleme imalo je svoje sveto drvo koje se nalazilo u samom centru plemenske zajednice i niko se nikad ne bi usudio da ga poseče. Ukoliko bi se neprijatelj usudio da poseče ovo sveto drvo, to je simbolisalo veliku nesreću i sramotu za sve članove plemena.
Keltsko drvo života sinonim je za snagu, moć, porodicu, zajedništvo. Upravo to drvo postalo je sve popularnije poslednjih godina, pa se često nosi kao simbol na ogrlicama, majicama ili nekim suvenirima koji se drže u kući kako bi štitili porodicu i ukućane od svih nevolja.
