Ljubicu iz Arilja izbacili su kuće svekrva i suprug i to dok je čekala dete, a svoju je priču odlučila je da podeli s drugima kako bi učili na njenim greškama. „Moje ime je Ljubica i živela sam u malom seoskom mestu, okružena tajnama, skandalima i greškama koje su obeležile moj život“, napisala je Ljubica za Naj Ženu.
„U trudnoći sam doživela najveći šok kada me je svekrva izbacila iz kuće. Taj udarac je bio težak, ali nije bio jedini teret koji sam nosila na svojim ramenima. Godinama sam varala svog voljenog muža Milana, a činjenica da je osim njega i celo naše mesto znalo za moju neveru, donela mi je duboku tugu i osećaj krivice.“
Dok je pisala svoju tužnu priču, Ljubica se prisetila da su ona i njen partner Milan zaista dugo vremena radili na detetu i da ovde nisu u pitanju meseci, već deset godina mukotrpnih i neuspešnih pokušaja zbog kojih je bila očajna, a u tim se trenucima najveće tuge okrenula njihovu prijatelju i komšiji Zlatku koji joj je tada bio najveća uteha.
Trenutak koji je promenio sve
Ipak, ova je nesrećna žena shvatila koliko su njene odluke koje je donela u trenutku slabosti i očaja promenile tok njenog života.
„Jednog kobnog dana zaboravila dam da ugasim Fejsbuk, a svekrva je čitala poruke između Zlatka i mene. Bila sam u četvrtom mesecu trudnoće sa Zlatkovim detetom. U poruci sam mu napisala: „Trudna sam. Nosim tvoje dete, biću s Milanom dok ne opremiš kuću. Sad mi je lakše da idem na posao“, na šta joj je on odgovorio: „Oguli ga za lovu dok se ne snađemo.“
Tada je shvatila koliko je pogrešila i da nema natrag.
„Bio je to trenutak u kojem sam se suočila s sopstvenim greškom i spoznajom da sam izneverila ljubav i poverenje osobe koju sam najviše volela“, napisala je.
„Vreme je prolazilo, a ja sam pretrpela i gubitak bebe koju sam nosila. Veza sa Zlatkom je postajala sve gora, puna toksičnosti i bola. Sve što sam gradila na lažima i prevari počelo je da se raspada. Tada sam shvatila da je karma ili možda Božja kazna zaista stigla do mene. Ali iz te tuge i kajanja, iznikla je spoznaja o sopstvenim greškama.“
Ljubica je u potpunosti ogolila dušu sa željom i nadom da će pomoći nekome da ne ponovi njene greške za koje se dan-danas kaje.
„Neka moje iskustvo bude podsetnik na važnost donošenja ispravnih odluka, održavanja moralnih vrednosti i brige za one koje volimo“, pisala je Ljubica za Naj Ženu.
