Laži su deo naše svakodnevice, bez obzira koliko često ih koristimo svesno ili podsvesno. Ne radi se uvek o velikim prevarama, već o suptilnim taktikama koje imaju za cilj da olakšaju društvene interakcije. Iako dve laži dnevno možda ne izgledaju kao mnogo, dugoročne laži mogu ozbiljno da naškode našem samopoštovanju, odnosima i opštem blagostanju. Dakle, možda bi bilo dobro postaviti pitanje – kada zaista vredi lagati?
Zašto ljudi lažu?
Razlozi zašto ljudi lažu su mnogi i iznenađujuće svakodnevni. Prema rečima stručnjaka, ljudi često pomažu sebi laganjem da bi izbegli neprijatne situacije ili da bi zaštitili svoja osećanja i samopoštovanje. Jedna od studija je pokazala da je oko 10% laži puko preterivanje, dok su 60% konkretne prevare. Laži mogu biti i rezultat potrebe za održavanjem veza ili jednostavno „društveni lubrikant“ – slično kao „Naravno da ti pristaje ta frizura!“.
Koliko često lažemo?
Studije potvrđuju da većina ljudi laže jednom ili dva puta dnevno. Jedno istraživanje je pokazalo da prosečna osoba izgovori oko 1,65 laži dnevno. Međutim, ovaj broj može značajno da poraste u slučaju takozvanih „plodnih lažova“ – iako ih je manje od 6%, oni govore veliki deo svih laži.
Ko najviše laže?
Zanimljivo je da tinejdžeri češće lažu, posebno roditelje – istraživanja pokazuju da lažu u svakom drugom razgovoru sa roditeljima! Takođe, veća je verovatnoća da će lagati parovi, posebno oni u ranoj fazi veze. Ove vrste laži se obično odnose na zaštitu veze, iako te iste laži kasnije donose više štete nego koristi.
Kakav je uticaj laži?
Laži imaju svoju cenu. Često izazivaju stres i osećaj anksioznosti, jer se lažovi stalno plaše da će njihova obmana biti razotkrivena. Osim toga, česte laži mogu dovesti do niskog samopoštovanja i pogoršanja odnosa. Jedna od dugoročnijih posledica laganja je da lažovima teže veruju drugim ljudima, što ih može dovesti u začarani krug nepoverenja.
Možemo li otkriti laži?
Iako postoje različite teorije o tome kako uočiti lažova, ne postoji univerzalna formula. Mikroekspresije, nagle promene u držanju tela ili glasovne promene mogu ukazivati na laž, ali mogu biti i posledica nervoze. Dakle, budite oprezni sa prebrzim prosuđivanjem.
