Kako utiče na telo i zdravlje kada ustajete svaki dan ranom zorom?
„Otkako znam za sebe, nisam bio u stanju da ostvarim tih čuvenih sedam sati sna. Genetika, napadi migrene, tvrdnje da sam produktivniji noću – svi ti izgovori bili su tu, ali istina je da su periodi nesanice dominirali mojim životom, ponekad i po pet dana. Kako godine prolaze, telo to pamti, a dugogodišnje nespavanje surovo mi se vraćalo kroz pad imuniteta i stalan umor“, prenosi nova.rs.
„Promena ritma spavanja nije bila moj izbor – postala je potreba kad sam prešao na jutarnje smene. Da bih stigao sve pre posla, morao sam ustajati u 5 ujutru. Na početku sam se borio s navikom da ostajem budan do kasno u noć, ali kako su dani prolazili, telo je samo „palo“ u ritam. Počeo sam spavati već oko 21h, što je ranije bilo nezamislivo.“
Šta kažu naučnici?
U studiji o dnevnim ritmovima spavanja, preporučuje se odlazak na spavanje između 22 i 23 sata i buđenje između 6 i 7 sati. To omogućava telu da prođe kroz sve faze sna, uključujući ključni REM san.
Fenomen ranog buđenja među slavnim ličnostima postao je trend nakon objave knjige Robina Šarme “Budni u pet i vaš je čitav svet”. Međutim, kako ističe Rasel Foster s Oksforda, rano ustajanje nije nužno ključ uspeha. Kako je rekao, „gurui produktivnosti“ često imaju resurse da priušte sebi takav luksuz, dok većina ljudi nema tu privilegiju.
Ipak, iz ličnog iskustva, u rutini je ključ. Kao što se naviknete na trening ili zdravu ishranu, tako se možete navići i na bolji raspored spavanja.
