Menja se ukus, gramaža, sastav, a kupci o tome pojma nemaju…
Sve poskupljuje, posebno hrana u prodavnicama gde se uz povećanje cena, ambalaža tih istih smanjuje. I to više nije više neuobičajeno u supermarketima.
Prvo smo se susreli sa “shrinkflation” (proces smanjenja veličine ili količine proizvoda, ili čak ponekad preoblikovanja ili smanjenja kvaliteta dok njihove cene ostaju iste ili čak veće) a sada se, međutim, na policama supermarketa pojavljuje „skimpflation“(situacija u kojoj proizvođači, kao odgovor na veće troškove, smanjuju kvalitet robe/usluge. To znači da potrošači dobijaju lošiji kvalitet za istu cenu), piše Fenix.
Trik proizvođača hrane je da u svoje proizvode mešaju jeftinije, a često i lošije sastojke. To znači da cene rastu, a kvalitet opada.
Naročito u poslednjih nekoliko meseci, savetovalište za potrošače u Hamburgu prima sve veći broj pritužbi na loš kvalitet proizvoda.
Tipičan primer je zamena skupljeg suncokretovog ulja za jeftinije palmino ulje. To obično prolazi nezapaženo od strane potrošača i vrlo ga je teško otkriti, posebno kod velikih marki.
Poznati primer je Aldi Nord. Prehrambena kompanija promenila je recept za svoju Amandes punjenu čokoladu od Moser Rotha. Umesto 45 posto marcipana, čokolada sadrži samo 38 posto.
Kompanija Arla sada dodaje više vode u svoj Kærgården mešoviti namaz.
Zbog većeg udela vode potrebno je manje maslaca i ulja repice pa je proizvodnja jeftinija.
U najboljem slučaju potrošači to ne primećuju i plaćaju barem istu cenu za niži kvalitet.
Pozadina: Nakon početka rata u Ukrajini došlo je do nestašice suncokretovog ulja, zbog čega su neki proizvođači morali da koristite palmino ulje kao hitno rešenje.
Suncokretovo ulje sada je opet dostupno u dovoljnim količinama, a ipak postoje proizvođači, poput Nestlea, koji i dalje koriste jeftiniju i nezdravu alternativu u svojim proizvodima i preprodaju je po istoj cijeni.
Centar za savetovanje potrošača u Hamburgu još nije svestan do koje mere proizvođači koriste uštedu na proizvodima.
Trenutno se potrošači značajno manje žale na “skupljanje” ambalaže nego na kvalitet. To ne čudi centar za potrošače u Hamburgu, jer ga je još teže prepoznati.
Takođe postoji pretpostavka da je “skimpflation” manje privlačan za proizvođače i trgovce jer se profitna marža može bolje povećati kroz smanjeni sadržaj pakovanja. To je verovatno u potpunosti u interesu proizvođača.
