Jutarnja kafa za ljude širom sveta je neizostavni ritual koji obezbeđuje energiju i fokus potrebnu za početak dana. Međutim, stručnjaci tvrde da vreme konzumiranja kafe igra ključnu ulogu u njenom uticaju na organizam.
Optimalno vreme za prvu kafu
Prema Libi Galvin, koja je na tu temu pisala za Tajms, postoji idealan trenutak da popijete svoju prvu šoljicu kafe. Ona preporučuje da se kafa pije oko 90 minuta nakon što kortizol, hormon stresa, dosegne vrhunac. Kortizol, koji telu daje osećaj budnosti, obično dostiže vrhunac 30 minuta nakon buđenja, a zatim počinje da opada, piše Exspress.
„Popijte kafu u roku od sat i po od buđenja, kada nivoi kortizola počnu da opadaju, da biste produžili osećaj jutarnje fokusiranosti“, savetuje Galvin. Dakle, kafa služi kao produžetak prirodne budnosti, umesto da je prerano stimuliše.
Kada popiti poslednju šolju?
Pored jutarnje rutine, važan je i trenutak poslednje šoljice kafe u toku dana. Galvin predlaže da popijete poslednju šolju pre ručka. Razlog? Kofein ostaje u telu mnogo duže nego što mnogi misle. Pet sati nakon konzumacije, polovina kofeina i dalje cirkuliše u telu, a može biti prisutna i do deset sati nakon prvog gutljaja.
Pored poboljšanja budnosti, kafa je povezana i sa pozitivnim fiziološkim efektima. Nedavna studija objavljena u časopisu Aging Research Reviews pokazala je da konzumacija kafe može da produži skoro dve godine života. Tim portugalskih naučnika analizirao je više od 50 studija o uticaju kafe na zdravlje i starenje. Šef istraživanja Rodrigo Kunja istakao je važnost istraživanja nutritivnih intervencija koje ne samo da produžavaju život već i obezbeđuju bolje zdravlje.
Njegove zaključke podržava i profesor Tim Spektor, koji je na Instagramu napisao: „Studije pokazuju da ljudi koji piju kafu imaju manje srčanih oboljenja od onih koji ne piju. Nema dokaza o povećanom riziku od raka ili smrtnosti koji bi ukazivali na negativne efekte.“
Opasnosti od prekomernog unosa
Međutim, kafa nije za svakoga. Profesor Spektor takođe upozorava na potencijalne negativne efekte prekomernog unosa kofeina, posebno kod ljudi koji su na njega osetljivi. „Ljudi koji su osetljivi na kofein mogu iskusiti ubrzan puls i druge neprijatne simptome, ali ti efekti obično nisu trajni ili fatalni. Međutim, takvi ljudi treba da izbegavaju kafu“, rekao je on.
Uprkos tome, kafa sadrži polifenole i vlakna za koje se pokazalo da poboljšavaju zdravlje creva, ali kod osetljivih osoba potencijalni troškovi mogu biti veći od koristi.
Kao i kod svih navika u ishrani, umerenost i prilagođavanje individualnim potrebama su ključ zdravog pristupa.
