Hronični stres neminovno nam oduzima najviše energije, uzrokuje umor i emocionalnu iscpljenost. Izvesni nivo stresa je „životni začin“, ipak postoje načini uz koje možemo da se izborimo sa velikim količinama stresa
Jutarnji umor i nedostatak energije često su posledice loših navika. Ukoliko se pitate, kako je moguće da ste pospani i posle 8 sati sna, prisetite se namirnica koje ste konzumirali u toku prethodnog dana. Krivac se možda „krije“ u obilnoj večeri. Dr Mary Valvano navodi da je obilna i kasna večera u mnogim slučajevima okidač za jutarnji umor.
Doručkuj kao kralj, večeraj kao siromah
“Izreka da doručkujemo kao kralj, ručamo kao princ, a večeramo kao siromah ima biološku osnovu. Ćelije u zavisnosti od doba dana različito metabolišu hranu, telo na jedan način koristi energiju iz hrane u 8 sati ujutro, a na drugi u 18 časova. Kasni večernji obrok može umanjiti nivo šećera u krvi i na taj način delovati na jutarnji umor i nedostatak energije na početku sledećag dana“, kaže Valvano.
Jutarnji umor i energetska pića
Obilna kasna večera može da utiče i na kvalitet sna i naruši cirkadijalni ritam našeg tela. Internista dr Ruvini Wijetilaka naglašava da će manjak kvalitetnog sna, posebno dubokog sna, uticati na niži nivo energije. U najvećem problemu su osobe koje kasno večeraju i spavaju manje od 7 sati.
Stručnjaci dodaju da i pored svega naglašenog, kasni obrok nije isključivi krivac za jutarnju pospanost i manjak energije. Krivce treba tražiti i u energetskim pićima koja naglo podižu nivo šećera u krvi i ugrožavaju zdravlje srca i mozga, izazivaju upale, povećavaju krvni pritisak, kažu lekari.
Pića koja mogu povoljno delovati na mitohondrije
S druge strane pojedina pića, koja takođe sadrže kofein mogu povoljno da deluju na nivo energije i spreče jutarnji umor.
“Kofein iz zelenog ili fermentisanog čaja može da utiče na mitohondije koje su odgovorne za proizvidnju energije”, kaže Valvano.
Mitohondrije su organele u ćelijama, koje omogućavaju da se energija koju unosimo u organizam putem ishrane, pretvori u energiju za ćelije.
Ishrana može da crpi, ali i daruje energiju telu. Manjak energije i pojačana pospanost često su posledice sedetarnog načina života, upotrebe namirnica bogatih šećerom i trans mastima, kojih ima najviše u prerađenim namirnicama.
Redovno fizičko vežbanje može povoljno uticati na nivo energije, ojačati cirkulaciju i na taj način snabdeti krvlju i hranjivim materijama mozak i mišiće. Preporuka je najmanje 30 minuta vežbanja umerenog intenziteta tokom svakog dana, na primer brzog hoda, vožnje bicikla ili plivanja. Ishrana bogata povrćem, voćem, žitaricama od celog zrna, ribom, mesom i mlečnim namirnicama sa manje masti, takođe, je dobar način da obezbedimo organizmu dovoljne količine energije.
Hronični stres
Hronični stres neminovno nam oduzima najviše energije, uzrokuje umor i emocionalnu iscpljenost. Izvesni nivo stresa je „životni začin“, ipak postoje načini uz čiju pomoć možemo da se izborimo sa velikim količinama stresa i njegovim štetnim uticajem na fizičko i psihičko zdravlje. Tehnike disanja i opuštanja, omiljena muzika, razgovor sa prijateljima, šetnja po prirodi imaju lekovita svojstva.
Kada je umor razlog za brigu?
Kratkotrajni prolazni umor nije razlog za brigu, ali umor koji traje duže od dve sedmice, posebno ako je praćen gubitkom apetita, nedostatkom daha ili povišenom telesnom temperaturom razlog je da posetimo lekara. Nizak nivo energije može da bude posledica infekcija, problema sa radom štitaste žlezde, poremećaja spavanja.
