Ova imena imaju lošu istoriju ili značenja koja se za njih vezuju
Kada je o izboru imena za dečaka ili devojčicu reč, roditelji se vode trendovima, tradicijom ili ličnim sklonostima, a ima onih i koji istražuju značenje imena pre nego što se definitivno odluče.
Izbor imena deteta je važno pitanje o kome odlučuju svi novi roditelji. Mnogi roditelji ne znaju prava značenja, a neki ih daju svojoj deci i dalje.
Ako spadate u ovu grupu, verovatno bi trebalo da izbegnete neka od navedenih imena, jer ona imaju lošu istoriju ili značenja koja se za njih vezuju.
Tugomir/Tugomirka – ime je nastalo u narodu spajanjem reči „tuga“ i „mir“. U prenesenom značenju znači da roditelji toliko „čeznu za mirom“ da su tužni i nesrećni.
Prodan/Prodana – staro slavenosrpsko zaštitno ime, davalo se onom detetu koje je „od Boga dato“ kao zamena za starije koje je stradalo.
Jaglika – ime se davalo devojčicama ukoliko je kuća u žalosti, na primer, ako je otac poginuo pre rođenja deteta ili majka ne preživi porođaj.
Stadija – ime se davalo devojčicama da bi, nakon nje, prestala da se rađaju ženska deca.
Dostana – davalo se detetu u funkciji zaustavljanja daljeg rađanja u porodici gde je već bilo dovoljno dece.
Stana/Stanka/Stanija/Stanica/Stanika – slično kao i imena iznad, davala su se da bi prestalo rađanje ženske dece.
Vlasije/Vlajko – Vlasije je muško ime grčkog porekla i znači „strog“, „grub“, „trom“.
Gorčin/Gorčilo – ime izvedeno od osnove prideva „gorko“, „gorčina“, „gorak“. Davalo se deci da se zaštitila od zlih duhova jer oni, kaže verovanje, zaobilaze „gorku“ decu jer im ne mogu nauditi.
Mina – veoma popularno ime koje je u osnovi bilo nadimak od imena Jasnima, Emina, Milena, Vilhemina… žensko ime koje u suštini ne znači ništa na srpskom jeziku osim eksplozivne naprave.
Nenad – ime nastalo od glagola „nadati se“, sa negacijom, tj. „iznenaditi se“. Ime se najčešće daje deci koja su došla na ovaj svet „nenadano“, „iznenada“, kome se roditelji nisu nadali.
Najda/Najdan – ime nastalo od korena reči „nađena“ tj. starog glagola „najdena“. Nekada je bio običaj da se dete ostavi na putu, obično na raskrsnici, da bi se dete i porodica spasili od uroka. Dete onda kao bude tu nađeno, i tako se prekida sa bolestima i umiranjem u porodici.
