Konstantno jureći za novcem, zaboravljamo na svoje najmilije, na ljude iz okruženja koji nam znače…
Na pitanje šta je zajedničko svim ljudima na svetu, mudri 89-godišnji starac Lazar Preljić s Golije, pre par godina je rekao:
“To što im je detinjstvo dosadno, žure da odrastu, a potom bi želeli da budu deca. Što troše zdravlje da bi stekli novac, pa potom troše novac da bi vratili zdravlje. Što žive kao da nikad neće umreti, a onda umiru kao da nikad nisu živeli.”
Zatim daje veoma važnu poruku mladim ljudima.
“Da nauče da nikog ne mogu da prisile da ih voli.
Da nije najvrednije ono što poseduju nego ko su u svom životu.
Da nauče kako nije dobro da se upoređuju s drugima.
Kako nije bogat onaj čovek koji najviše ima nego onaj kom najmanje treba.
Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se izleči.
Da shvate kako postoje osobe koje ih nežno vole, ali to ne znaju da kažu, ni da pokažu.
Da nauče da se novcem može kupiti mnogo, osim sreće.
Da dve osobe mogu da posmatraju istu stvar, a vide je različito.
Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve tvoje mane, a ipak te voli”, kaže deda Lazar, a prenosi Telegraf.
Hoćemo li nakon ovih reči “povući ručnu” i početi da obraćamo pažnju na svet oko sebe?
