Posledice sa kojima se suočavaju deca razvedenih roditelja ne utiču samo na njihovu ličnost i identitet, već i na njihovu sposobnost da kasnije u životu grade zdrave odnose, veze i stabilnost. Prema podacima UNICEF-a, procenjuje se da će 50 odsto dece doživeti razvod roditeljapre 18. godine. Ove statistike ukazuju na značajan uticaj razvoda na decu i naglašavaju potrebu da se pruži adekvatna podrška prilikom ovakvih promena u porodičnom okruženju.
Dakle, s obzirom na ove podatke, nemoguće je zanemariti suptilne karakteristike odraslih čiji su se roditelji razveli. Iako možda nisu bili svesni uticaja razdvajanja kao deca, u odraslom dobu često osećaju njegove manifestacije u svakodnevnom životu.
Prema istraživanjima, ovo su karakteristike dece razvedenih roditelja.
1. Sabotiraju zdrave veze
Odrasla deca razvedenih roditelja često se osećaju nelagodno zbog prave romantične ljubavi, čak i ako nisu u potpunosti svesna razloga koji stoje iza nje.
Zbog nesigurnosti, mnogi ljudi nesvesno sabotiraju zdrave odnose u odraslom dobu koristeći destruktivne obrasce ponašanja, kako ističe psiholog dr Kortni Voren, piše YourTango. Od pretnji raskidom sa svakim sukobom do pasivno-agresivnog ponašanja, odrasla deca razvedenih roditelja mogu da sabotiraju sopstvene šanse za zdravu ljubav, često nesvesno.
2. Previše razmišljaju
Deca koja se nađu u ulozi posrednika tokom burne rastave roditelja, kasnije u odraslom dobu gotovo neizbežno razvijaju sklonost preteranoj brizi i analiziranju. Odrasle osobe čiji su se roditelji razveli kada su bili mladi često su navikli da preterano analiziraju ponašanje svojih roditelja kako bi „očuvali mir“, čak i nakon razvoda, što može negativno uticati na njihovo emocionalno blagostanje.
Ova sklonost anksioznosti ne utiče samo na romantične veze, ona se prenosi na sve aspekte života – od uspeha na poslu, preko stvaranja prijateljstava, do osećaja stabilnosti u vašem ličnom životu.
3. Preterano su nezavisni
Deca koja su prošla kroz separaciju u ranom uzrastu, pre nego što u potpunosti razumeju situaciju, često su primorana da prerano preuzmu obaveze, posebno u jednoroditeljskim porodicama sa braćom i sestrama.
Prema psihologu Dženis Veb, ova hiper-nezavisnost se često razvija kod dece koja su živela u domovima sa preopterećenim ili odsutnim roditeljima, što je često slučaj sa samohranim roditeljima koji su primorani da naporno rade da bi obezbedili porodicu. U odraslom dobu ova „hiper-nezavisnost“ ostaje, što im otežava prihvatanje podrške prijatelja, roditelja i kolega.
4. Skloni su nezdravim strategijama suočavanja
Značajna istraživanja o uticaju roditeljskog odvajanja, kao što je studija iz 2015. godine, pokazuju vezu između razdvajanja u detinjstvu, opadanja socioekonomskog statusa i upotrebe poroka kao nezdravih strategija suočavanja kod odrasle dece iz ovih porodica.
Studija je identifikovala dva puta koja mogu dovesti do negativnih zdravstvenih posledica kod odrasle dece koja su iskusila roditeljsko razdvajanje u ranom detinjstvu: oslanjanje na poroke kao što je pušenje da bi se ublažio psihološki i emocionalni stres odvajanja, i pad finansijske stabilnosti u porodicama nakon razdvajanja.
Međutim, iako se odrasli koji su doživeli razvod roditelja u detinjstvu suočavaju sa izazovima, mnogi od njih razvijaju i pozitivne osobine, kao što su otpornost i empatija.
(Index.hr)
