Dugovečnost postaje sve interesantnija tema poslednjih godina, posebno imajući u vidu da su zdravstvene mere značajno poboljšane, a sprovedena su istraživanja kako bi se otkrile tajne uspeha stogodišnjaka.
Oni koji žive u takozvanim Plavim zonama sve se više proučavaju od ranih 2000-ih. Reč je o ljudima na pet specifičnih lokacija širom sveta, kao što su Okinava u Japanu i Loma Linda u Kaliforniji, koji imaju određene zajedničke osobine koje im pomažu da dostignu duboku starost od 90, pa čak i 100 godina.
Dakle, prema rečima stručnjaka, postoje četiri zajedničke navike koje su zajedničke skoro svim stogodišnjacima.
Direktor Klinike za zdravu dugovečnost na Jejlu, dr Raghav Sehgal, kaže da je vrednovanje dugovečnosti u našem svakodnevnom životu zapravo želja da živimo najbolji život što je moguće duže. Prema dr Sehgalu, stogodišnjaci često imaju uravnoteženu ishranu, bogatu celovitom, neprerađenom hranom kao što su voće, povrće, integralne žitarice i nemasni proteini. Takođe ističe da konzumiraju umerene porcije i da se fokusiraju na hranu biljnog porekla.
„Ova vrsta ishrane pomaže u prevenciji hroničnih bolesti poput srčanih bolesti i dijabetesa, koji su glavni faktori dugovečnosti“, rekao je on za Parade, dodajući da se ne radi samo o tome šta jedu, već i o tome kako jedu. Stogodišnjaci često praktikuju „svesno“ jelo, polako uživajući u hrani.
Pored toga, dr Segal kaže da stogodišnjaci imaju jake društvene veze ili značajne odnose sa porodicom, prijateljima i zajednicom.
„Ovakve veze pružaju emocionalnu podršku, smanjuju stres i stvaraju osećaj pripadnosti i svrhe. Jake društvene veze i odnosi pomažu u ublažavanju efekata životnih izazova i doprinose mentalnom i emocionalnom zdravlju. Redovna društvena interakcija takođe održava um aktivnim i angažovanim , što je ključno za kognitivno zdravlje kako starimo“, objasnio je on.
Stogodišnjaci imaju uspostavljen režim spavanja i održavaju svoj cirkadijalni ritam
Lekar dugovečnosti i doktor regenerativne medicine, dr Nil Polvin, navodi doslednu fizičku aktivnost kao još jednu naviku koju praktikuju stogodišnjaci.
„Redovno vežbanje pomaže u održavanju kardiovaskularnog zdravlja i fleksibilnosti, što osigurava vašu sposobnost da se slobodno krećete bez ikakvog bola, a takođe može pomoći u sprečavanju povreda“, rekao je on.
Kaže da to može uključivati aktivnosti kao što su plivanje, trčanje, hodanje ili joga. Za dr Paulvina, san je još jedna glavna karakteristika stogodišnjaka.
„Oni održavaju redovan obrazac spavanja i održavaju svoj cirkadijalni ritam. Spavaju najmanje sedam sati. Ovo doprinosi zdravlju mozga, pomaže u smanjenju upale i povećava energiju“, napominje on.
„Po mom mišljenju, dugovečnostnije sprint, već maraton. Ne radi se o savršenstvu ili strogom pridržavanju pravila, već o prihvatanju uravnoteženog načina života koji se čini prirodnim i održivim na duge staze“, zaključio je dr Sehgal.
