Indeks telesne mase, ili odnos visine i težine, godinama se koristi kao jedinica za merenje zdravlja za određivanje adekvatne težine i gojaznosti kod pojedinaca.
Međutim, decenijama je imao lošu reputaciju kod ljudi koji su označeni kao „gojazni“ jer veruju da ne uzima u obzir dovoljno faktora i da je nesavršen pokazatelj. Zbog svega ovoga bi uskoro mogao da se koristi indeks zaobljenosti tela.
Naime, jedan od argumenata za ukidanje indeksa telesne mase (BMI) je da je nastao pre skoro 200 godina i da se zasniva isključivo na podacima belaca, kao i da nikada nije zamišljen kao egzaktno medicinsko sredstvo.
Indeks telesne mase ne prepoznaje mišiće
Čak je i Američko medicinsko udruženje upozorilo da je ovaj indeks nesavršen pokazatelj jer ne uzima u obzir rasnu, etničku, starosnu, polnu i rodnu raznolikost. Takođe, ne može da razlikuje pojedince sa puno mišićne mase od onih koji imaju višak masti na pogrešnim mestima.
„Na osnovu indeksa telesne mase, Arnold Švarceneger bi, u vreme kada se bavio bodibildingom, bio kategorisan kao gojazan i savetovano bi mu da izgubi težinu“, rekao je dr Vajahat Mehal, direktor Metaboličkog zdravlja i programa za mršavljenje na Univerzitetu Jejl.
„Ali čim ste mu izmerili struk, videli biste da to nije slučaj“.
Indeks zaobljenosti tela je nova alternativa
Stoga je predložena nova mera: indeks zaobljenosti tela (ITZ). To je upravo ono što zvuči – meri koliko ste zaobljeni ili okrugli, koristeći formulu koja uzima u obzir visinu i struk, ali ne i težinu.
Ova formula može da pruži bolju procenu abdominalne gojaznosti i trbušne masti, usko povezane sa povećanim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2, hipertenzije i srčanih oboljenja, za razliku od masti uskladištene na zadnjici i butinama.
Članak objavljen u JAMA NetWork Open u junu bio je najnoviji u nizu studija u kojima se izveštava da je indeks telesne mase tačniji prediktor mortaliteta.
ITZ rezultati se generalno kreću od 1 do 15, pri čemu većina ljudi dobija između 1 i 10. Nova studija je pokazala da su se među reprezentativnim uzorkom od 33.000 Amerikanaca povećali između 1999. i 2018. godine.
Oni sa ITZ rezultatom od 6,9 i više – što znači da imaju natprosečne telesne krive – imali su najveći rizik od umiranja od raka, srčanih bolesti i drugih bolesti. Njihov ukupni rizik od smrtnosti bio je skoro 50 procenata veći od onih sa rezultatima od 4,5 do 5,5, dok su oni sa rezultatima od 5,46 do 6,9 imali 25 procenata veći rizik od onih u srednjem opsegu.
Međutim, oni koji su bili najmanje krivolinijski takođe su imali povećan rizik od prerane smrti. Oni sa indeksom telesne mase ispod 3,41 takođe imaju 25 odsto veći rizik od smrti od onih u srednjem opseg, prenosi Tportal.hr.
Opasnost od sala na stomaku
Autori rada sugerišu da niži rezultati, koji se uglavnom primećuju kod ljudi starijih od 65 godina, mogu da odražavaju neuhranjenost, atrofiju mišića ili neaktivnost.
„Indeks telesne mase ne može da napravi razliku između telesne masti i mišićne mase“, napisao je glavni autor Venkuan Niu u Njujork Tajmsu i objasnio:
„Sa svakim rezultatom BMI, distribucija masti i mišića može značajno da varira. Kada se BMI koristi za procenu rizika, on često precenjuje rizik kod mišićavih sportista i potcenjuje ga kod starijih osoba, čija je mišićna masa zamenjena masti.’
Posebno je opasna mast koja se nalazi u trbušnoj duplji, koja okružuje unutrašnje organe kao što je jetra i doprinosi insulinskoj rezistenciji i netoleranciji na glukozu, koja često prethodi dijabetesu tipa 2. Takođe podstiče visok krvni pritisak i abnormalnosti lipida koje mogu dovesti do srčanih oboljenja i smrti .
„Višak visceralne masti je kao tihi ubica koji vreba u našim telima i može se razvijati polako tokom godina sa malo uočljivih simptoma, posebno kod naizgled vitkih ljudi“, rekao je dr Niu.
Da bi stavila akcenat na ovu oblast, matematičarka Dajana Tomas predstavila je indeks zaobljenosti tela još 2013. godine u časopisu Obesity.
Naučna istraživanja osporavaju BMI
„Različiti ljudi se mogu kategorisati kao različite elipse. Neki od nas su sferičniji. Neki su sličniji krugu. Neko ko je mršav i mišićav manje liči na krug.’
U radu dr Tomasa bila je grafička ilustracija vredna hiljadu reči. Predstavljala su tri lika: vitkog čoveka visine 173 cm sa strukom od 69 cm; mišićav muškarac visok 168 cm sa 74 cm struka i jedan sa više masti od ostalih, visok 168 cm i struk 93 cm. Svaki od njih je imao indeks telesne mase 27, što ukazuje na prekomernu težinu.
Zbog čega indeks telesne mase nije pouzdan
Ova ideja je praćena brojnim novim studijama, koje su zauzvrat dovele u pitanje validnost BMI. Na primer, studija iz 2016. uporedila je BMI sa krvnim pritiskom i testovima krvi i dokazala koliko su loši rezultati kao pokazatelji zdravstvenog statusa. Trećina onih koji su označeni kao gojazni zapravo je bila u dobrom metaboličkom stanju.
Istovremeno, čak 30 odsto ljudi sa zdravom težinom, prema indeksu telesne mase, zapravo je imalo loše metaboličko zdravlje.
Isto tako, lekari sve više prepoznaju etničku komponentu kao nepredvidiv faktor. Na primer, Azijati i ljudi azijskog porekla imaju obrazac centralne gojaznosti, što ih stavlja u visok rizik od dijabetesa tipa 2, čak i sa nižim indeksom telesne mase.
Nekoliko medicinskih organizacija preporučilo je da se pacijenti sa BMI od 23 smatraju gojaznim, umesto sadašnjih 25, i da se gojaznost dijagnostikuje sa BMI od 27 umesto 30.
Svi se uglavnom slažu da je BMI gruba mera koja ne obuhvata varijacije u obliku tela, sastavu, mišićnoj masi i gustini kostiju.
„Postoje ekstremne varijacije u populaciji u stepenu mišićavosti među ljudima, čak i kod onih iste težine“, rekao je dr Stiven Hejmsfild, profesor metabolizma i sastava tela u Penington biomedicinskom istraživačkom centru Univerziteta u Luizijani.
„Procenat masti može da varira od 10 do 40 procenata među ljudima istog BMI, starosti i pola. Indeks zakrivljenosti tela je način da se uhvate ove varijacije“, zaključio je dr Hejmsfild.
