Baka koja je proslavila 107. rođendan otkriva kako biti dugovečan i srećan u životu
Moderan i užurbani svet podstiče ljude da sanjaju velike snove i posežu za zvezdama, da jurimo za uspehom, ali Širli Hodes, koja je ranije ovog meseca proslavila svoj 107. rođendan kaže da je ovo prevara i velika zabluda. Ako želite da budete srećni u životu, posebno kako starite, „morate da gledate i druge stvari osim snova.“
Ta filozofija ne mora da bude gruba ili porazna. Umesto toga, to može značiti da se preorijentišete na pronalaženje radosti u malim stvarima, u onome što možete da kontrolišete i u želji za onim što već imate.
„Morate biti zadovoljni onim ko ste i šta možete očekivati od sebe. Pronađite stvari koje vas zadovoljavaju“, kaže Hodes. Negovanje ove vrste razmišljanja o sreći zahteva napor, priznaje Hodes. Ali rad se može isplatiti: pozitivnost je povezana sa dužim i zdravijim životom.
Evo njenih najboljih saveta kako da ostanete srećni dok starite i budete dugovečni:
Mislite o sebi kao o srećnici
Širli je žena niskog rasta koja ne vidi dobro, ne čuje i kreće se sporo. Ali njene oči blistaju od radoznalosti i, zahvaljujući slušnim aparatima, može da vodi razgovore sa drugim stanarima svog doma za penzionere. Neki od njih su 20 godina mlađi od nje, a opet nemaju njenu energiju.
Deo njenog načina razmišljanja zahteva da se manje fokusira na ono što drugi ljudi imaju, a više na aspekte života za koje osećate zahvalnost. To je sprečava da bude zahvaćena ljubomorom ili ozlojeđenošću, Hodes kaže: „Moraš da proceniš šta imaš, koliko je to posebno i koliko si srećna.“
Male stvari je svakodnevno oduševljavaju: slušanje audio knjiga, pažljive šetnje, stari filmovi na TV-u, kugla sladoleda posle večere. Najvažnije, njena porodica. Ona ćaska telefonom sa svojom jedinom preživelom sestrom, 103-godišnjom Rut Svidler, i sa ćerkom, koja dolazi nekoliko puta nedeljno. Slike njenih unuka i praunuka sijaju sa zidova.
Kao sedmo od osmoro dece u prepunom iznajmljenom stanu njene imigrantske porodice radničke klase, Hodes nije dobila mnogo stvari koje je želela, uključujući priliku da ode na koledž. Počevši od srednje škole, morala je da radi umesto toga.
Naravno, nije stigla da bude ni novinarka ni učiteljica, ali je radila u školi 20 godina, dovoljno da se kvalifikuje za penziju. Istina, nije mogla da dobije diplomu, ali je kao penzionerka stigla na časove revizije i dobila priznanja od svog profesora. Ona, njen muž i njena deca imali su „dovoljno novca da žive razumno“, kaže ona. Ona ima „važne stvari“, dodaje odlučno, uključujući lepe odnose i mnogo više rođendana nego većina ljudi.
„Ne očekujem da će ovaj divan život trajati mnogo duže“, kaže Hodes. „Sada sam na ivici. Šta će biti biće. Važno je samo uživati u tome i ceniti to.“
Preformulišite negativne misli i „koncentrišite se na pozitivno“
„Neki ljudi se samo koncentrišu na ono što im ne ide na ruku“, kaže Hodes. „Tako je loše živeti na taj način. Morate se koncentrisati na pozitivno.“
Kada Hodes uhvati sebe kako ide neproduktivnim mentalnim putem, ona preusmerava svoje misli, poput unutrašnjeg GPS-a. Podseća sebe da „svako ima stvari koje ne funkcionišu“ i da je važna otpornost — biti „sposoban da prilagodiš svoje misli i snove“.
„Većina ljudi ima razočarenja, li imam mnogo stvari na kojima mogu biti zahvalna“, kaže ona. „Mislim da ću umreti znajući i shvativši koliko sam imao sreće, da sam imao najbolje, apsolutno najbolje. Kada razmišljam o svom životu i njegovim čudima, tako sam zahvalna.“
(Sensa)
