Svaki čovek ima drugačiji odgovor na pitanje šta je za njega sreća. To toliko važno osećanje je lako opisati, ali do sreće se ponekad teško dolazi.
Još teže je definisati ko je najsrećniji čovek na svetu, i da li takav uopšte postoji.
Međutim, ako pitate naučnike, oni će vam reći da je to Matje Rikar. Rikar, inače po profesiji genetičar, doktor nauka, rođen je u Francuskoj, a 45 godina je živeo u himalajskoj regiji kao budistički monah.
Prilikom jednog interesantnog naučnog istraživanja, naučnici su utvrdili da je Metju najsrećniji čovek na svetu, nakon što su mu izmerili najviše gama talasa ikada! Ovi talasi su inače povezani sa svesnošću, pažnjom, učenjem i pamćenjem, a on tvrdi da je za to zaslužna meditacija.
“Meditacija je kao dizanje tegova ili vežbanje za um”, objasnio je Rikar i dodao da svako može da bude srećan tako što će istrenirati mozak.
Da bi izmerili koliko se srećnim Metju oseća, neuronaučnici sa Univerziteta u Viskonsinu su mu prikačili 256 senzora za glavu, a kada je meditirao, bili su šokirani količinom gama talasa koju su senzori očitali. Takođe su primetili veću aktivnost u levom prefrontalnom korteksu u odnosu na desni, što znači da ima veoma veliki kapacitet za sreću i smanjenu sklonost ka negativnosti, pojasnili su naučnici.
Tokom ove studije, stručnjaci su “zavirili u mozak” i nekih drugih monaha, i utvrdili su da oni koji dugo praktikuju meditaciju imaju značajne promene u funkcionisanju mozga. Male promene su primećene već kod onih koji su meditirali tri puta nedeljno po 20 minuta.
Rikar koji se trudi da i drugima pomogne da budu srećni, ističe da meditacija postoji u raznim oblicima, i da je “svaki oblik prakse koji nas uči da bolje razumemo i posmatramo navike svog uma, načine na koji proizvodi stanja i raspoloženja, u stvari meditacija”.
Najsrećniji čovek na svetu kaže da je dovoljno samo petnaestak minuta meditacije dnevno da bi počela da se menja unutrašnja atmosfera i naš doživljaj sveta.
Takođe, dodaje da vežbanje dobronamernosti prema drugima pomaže da budemo srećni i ispunjeni, a da s druge strane fokusiranost na sebe stvara teskobu i lošu unutrašnju atmosferu.
