Visina pojedincima može da donese brojne prednosti, ali ta privilegija ima svoju cijenu. Po novom istraživanju natprosečna visina povezana je s rizikom od nastanka brojnih bolesti, od proširenih vena do oštećenja perifernih nerava.
Međunarodni tim istraživača povezao je visinu, u genetskom i fizičkom smislu, s prisutnošću više od hiljadu kliničkih svojstava kod više od 280.000 odraslih ljudi i tako potvrdio sumnje da bi visina mogla da bude faktor rizika za razvoj brojnih bolesti, piše portal ScienceAlert.
– Koristeći primenjene genetske metode, pronašli smo dokaze da je natprosečna visina kod odraslih povezana s više od 100 kliničkih odlika, među kojima su i stanja koja mogu imati znatan negativan uticaj na kvalitet života, poput periferne neuropatije, venskih ulkusa (rana na donjem delu nogu) koje uzrokuje slab protok krvi kroz vene ili hroničnu vensku insuficijenciju – rekao je glavni autor studije Sridharan Raghavan iz medicinskog regionalnog centra Rocky Mountain u SAD-u.
Zaključili su da bi natprosečna visina mogla da bude dosad neprepoznat faktor rizika za razvoj određenih zdravstvenih stanja kod odraslih osoba.
Kardiovaskularne bolesti
Naučnici već neko vreme znaju da su vrlo visoki ljudi izloženi većem riziku od razvoja nekoliko vrsta raka, ali i stanjima poput pucanja aorte i plućne embolije. Dodaju da ni vrlo niski ljudi ne prolaze bez određenih zdravstvenih posledica. Oni su skloniji srčanim bolestima, moždanom udaru, bolestima jetre i poremećajima mentalnog zdravlja.
Još uvek nije jasno jesu li ove zdravstvene poteškoće direktno povezane sa samom visinom ili su rezultat drugih spoljnih faktora kao što su loša ishrana i štetni sociološko kulturološki uticaji, koji takođe mogu uticati na nečiji stas.
Naučnici su u ovoj analizi koristili genetske podatke iz kliničkih zapisa više od 200.000 odraslih belaca i 50.000 odraslih crnaca iz američkog programa za ratne veterane.
Koristeći metodu povezivanja gena s prisutnošću bolesti, tim stručnjaka pokušao je da poveže više hiljada genetskih varijacija za koje se zna da utiču na visinu čoveka, s više od hiljada simptoma povezanih s raznim bolestima.
Slična poređenja napravljena je i s izmerenom visinom, koja je u proseku iznosila 176 centimetara.
S obzirom na to da se u ranijim istraživanjima, koja su koristila slične metode, proučavalo samo pedesetak odli i puno siromašnija genetska baza podataka, ovo istraživanje smatra se dosad najvećom studijom te vrste.
Njezini rezultati idu u prilog ranijim podacima istraživanja koja su otkrila da su visoki ljudi manje podložni kardiovaskularnim stanjima poput hipertenzije, hiperlipidemije i koronarne bolesti srca, ali su istovremeno skloniji atrijalnoj fibrilaciji i proširenim venama.
Smanjiti rizike
Na spisak stanja kojima su skloniji visoki ljudi dodali su infekcije kože i kostiju i perifernu neuropatiju – vrstu oštećenja nerava ekstremiteta.
Naučnici su u sklopu ovog istraživanja u obzir uzeli i ulogu koju bi u svemu mogao odigrati pol. Otkrili su da su visoke žene sklonije astmi i nespecifičnim poremećajima perifernih nerava od visokih muškaraca.
Povezivanje čvršćih veza između gena za visinu i različitih patoloških karakteristika smanjuje mogućnost da za bolesti možemo okriviti spoljne faktore ili pak uticaj telesne težine, ali i dalje ne objašnjava na koji su način geni za visinu povezani s nastankom bolesti. Dalja istraživanja mogla bi da nam otkriju tu povezanost, biohemijske reakcije i načine na koji je fizička visina povezana s funkcionalnošću tela.
Ne možemo uticati na našu visinu, ali razumevanje uticaja koji bi ona mogla imati na naše zdravlje sigurno će nam pomoći da uradimo sve što možemo da bismo smanjili te rizike.
Istraživanje je objavljeno u časopisu PLOS Genetics.
