Stari veruju da svaka biljka ima svoje značenje, a često su im pripisivali i magijska moći.
Neki izvori sugerišu da ga je koristio čak i pećinski čovek, a bila je među najomiljenijim biljkama starih Egipćana. Rimljanke su čak koristile bobice ove biljke kao boju za kosu. Hipokrat, čovek koga zovemo „otac medicine“, pominje zovu i naziva je „kovčegom zdravlja“ zbog njenih lekovitih svojstava.
Tako je u narodu zova poznata kao demonsko drvo iako se od pamtiveka ova biljka koristi u narodnoj medicini. Narodna verovanja menjala su se od sela do sela, pa se tako u nekim mestima zova smatrala za sveto drvo. Legenda kaže da u njenim krošnjama žive vile i da će nesreća pratiti onoga ko poseče drvo zove.
Sama zova ima neverovatno pozitivno dejstvo na zdravlje, pa skoro da nema srpske kuće bez sirupa od zove.
Osim što osvežava i ima prijatan ukus, sirup pomaže kod pušačkog kašlja. Evo i kako da ga napravite:
Potrebno:
- Litar vode,
- 20 cvetova zove,
- 800 g šećera
Priprema:
U litar vode staviti cvetove sveže zove, pa ostaviti na hladnom mestu da odstoji 24 sata. Procediti, pa dodati 800 grama šećera i ostaviti da odstoji još 24 sata. Sok procediti kroz gazu i sipati u staklene flaše. Sirup piti razblažen s vodom.
U nekim krajevima seljani su sadili zovu u blizini štala kao zaštita od zlih sila, a nikako nije bilo dobro zaspati pod ovim drvetom jer verovanja kažu da opojni jaki mirisi mogu „poremetiti um“ onoga koji prespava tu.
