Gubitak pamćenja je najpoznatiji simptom demencije, posebno Alchajmerove bolesti. Ali stručnjaci kažu da postoje i drugi znaci upozorenja koji mogu signalizirati rane promene u mozgu – oni koji su posebno važni za tipove demencije gde zaborav nije primarni simptom.
Poput povremenog gubitka pamćenja, ovi problemi se takođe mogu pripisati drugim promenama u vezi sa uzrastom ili zdravljem, tako da lekari naglašavaju da nisu nužno znak demencije, ali kada se kombinuju, mogu biti znak da je vreme da se obratite lekaru. , piše The New York Times.
Evo još nekoliko uobičajenih „crvenih zastavica“ na koje treba obratiti pažnju:
1. Finansijski problemi
Ljudi sa demencijom mogu imati finansijske probleme ili opadanje kreditnog rejtinga godinama pre nego što se pojave gubitak pamćenja ili drugi kognitivni simptomi. Na primer, možda zaborave da plate svoje račune ili više ne mogu da se pridržavaju budžeta.
„Jedan od razloga zašto loše upravljanje finansijama može biti osetljiv pokazatelj je samo zato što je toliko komplikovano, što uključuje međusobnu interakciju više regiona mozga“, kaže dr Vinston Čiong, profesor neurologije na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku. Shodno tome, finansije mogu biti jedna od prvih oblasti u kojoj počinju da se pojavljuju pukotine u nečijoj spoznaji. Loše finansijsko donošenje odluka je od posebnog značaja za one sa frontotemporalnom demencijom, relativno retkim oblikom demencije kod koje je rasuđivanje narušeno veoma rano u bolesti. Neki ljudi sa ovim stanjem mogu napraviti velike, impulsivne kupovine. Drugi mogu verovati ljudima kojima inače ne bi verovali, povećavajući rizik da budu prevareni.
„Ljudi sa frontotemporalnom demencijom su manje osetljivi na potencijalne negativne posledice“, rekao je dr Čiong. Zbog toga mogu biti „podložniji raznim vrstama manipulacije“ ili „veća je verovatnoća da će biti rasipnički s novcem ili nemarni sa novcem“.
2. Problemi sa spavanjem
Poremećaji spavanja mogu postati češći kako starimo, a stariji ljudi često imaju tendenciju da spavaju mirnije i odlaze u krevet i bude se ranije nego ranije – što je sasvim normalno. Ali ako dođe do dramatičnih promena u nečijim navikama spavanja, gde jutra počinju u 3 sata ujutro ili ne mogu da ostanu budni tokom dana, to bi mogao biti znak demencije.
„Neki regioni mozga, poput moždanog stabla, koji su zaista važni za regulisanje ciklusa spavanje-budnost, prvi su pogođeni Alchajmerovom bolešću“, upozorava neurolog Džo Viner sa Univerziteta Stenford.
Dakle, godinama pre nego što neko ima znake simptoma pamćenja, može da doživi promene u obrascima spavanja. Jedna promena koja se može desiti posebno kod demencije sa Levijevim telima – još jedne vrste progresivnog poremećaja mozga – jeste da osoba može početi da ostvaruje svoje snove. Ovo važi i za Parkinsonovu bolest, koja je povezana sa demencijom Levijevog tela. Normalno, mišići postaju paralizovani dok smo u REM snu, kada imamo najživopisnije snove. Ali u ova dva neurodegenerativna poremećaja, toksični proteini napadaju ćelije u moždanom stablu koje kontrolišu paralizu sna.
Ovo stanje, nazvano REM poremećaj ponašanja u snu, nije samo normalno hodanje u snu ili govor u snu, rekao je dr Ronald Postuma, profesor neurologije i neurohirurgije na Univerzitetu McGill. Pacijenti obično dolaze u njegovu kliniku nakon što im „partner u krevetu kaže da udaraju, vrište ili viču dok spavaju“.
3. Promene ličnosti
U studiji objavljenoj prošle godine, istraživači su otkrili da su ljudi sa demencijom iskusili smanjenje ekstrovertnosti, prijatnosti i savesnosti pre nego što su pokazali bilo kakve znake kognitivnog oštećenja. Ove promene ličnosti su se ubrzale kako se pojavilo više simptoma demencije, upozorava Angelina Sutin, profesorka bihevioralnih nauka i socijalne medicine na Državnom univerzitetu Floride, koja je vodila studiju. Iako je istraživanje sprovedeno pomoću standardizovanog testa ličnosti, postoji nekoliko promena u svakodnevnom ponašanju koje ukazuju na nastanak demencije. Pad ekstrovertnosti, na primer, može se pojaviti kao osoba koja postaje sve više povučena ili vidljivo sužavanje njenog društvenog kruga.
Možda je lakše reći da neko „više ne izlazi tako često iz kuće nego da prepozna koliko mu je pamćenje slabo“, rekao je dr Sutin.
Neke od ovih promena ličnosti mogu nastati spontano, kao rezultat oštećenja mozga. U slučaju frontotemporalne demencije, na primer, kada osoba postane manje poverljiva i druželjubiva, to je povezano sa smanjenim volumenom mozga u frontalnom korteksu, ključnoj komponenti stanja.
U drugim slučajevima može doći do promena zbog kognitivnih simptoma. Na primer, osoba sa Alchajmerovom bolešću može izgledati manje savesna, postati sve više neorganizovana ili imati poteškoća u obavljanju poslova ili kućnih zadataka jer im pamćenje opada, prenosi Tportal.hr.
4. Poteškoće u vožnji
Uz upravljanje finansijama, vožnja je jedno od najsloženijih kognitivnih ponašanja koje ljudi svakodnevno sprovode. Ganesh Babulal, vanredni profesor neurologije na Vašingtonskom univerzitetu u St. Louis, pokazao je u svom istraživanju da se problemi u vožnji mogu manifestovati godinama pre nego što se pojave drugi simptomi.
Vožnja je „vrhunska mešavina kognitivnog sistema. A ako postoji jedna stvar koja nije u redu, to će nažalost dovesti do kompromisa i skrenuti vozača sa kontrole na rizik od nesreće ili sudara“, upozorava dr Babulal.
Kognitivno oštećenje može se manifestirati i kroz ogrebotine na automobilu, oštećenja npr. blatobrana ili propuštanje važnih znakova stop ili semafora. Neki također mogu naglo kočiti ili ubrzavati ili prebrzo skretati. Kao rezultat toga, dr. Babulal je rekao da bi neki mogli odlučiti prestati voziti – posebno noću, po lošem vremenu ili tijekom prometnih gužvi – ili bi se mogli osjećati nelagodno pri vožnji s unucima ili drugim putnicima u automobilu.
Naravno, i drugi fizički problemi koji se mogu javiti u starosti, kao što su problemi sa vidom, neuropatija ili neželjeni efekti lekova, mogu uticati na odnos prema vožnji. Ali ako primetite zabrinjavajuće promene u nečijim sposobnostima, možda bi bilo dobro da razgovarate o tome da li ta osoba treba da uzme ključeve od automobila.
5. Gubitak mirisa
Delovi mozga koji kontrolišu miris, poznati kao olfaktorni sistem, su među nekim od prvih oblasti koje su oštećene kod Alchajmerove bolesti i demencije Levijevih tela; a to je slučaj i sa Parkinsonovom bolešću. Mnogi ljudi sa ovim uslovima počinju da gube čulo mirisa godinama ili čak decenijama pre nego što se pojave drugi simptomi.
Za razliku od gubitka sluha i vida, koji mogu biti faktori rizika za demenciju, ali se ne smatra da su uzrokovani samom bolešću, čini se da je gubitak mirisa jedna od najranijih manifestacija neurodegeneracije.
Čini se da različite vrste moždanih bolesti utiču na ljudsko čulo mirisa na različite načine. Na primer, ljudi sa Alchajmerovom bolešću obično mogu da otkriju miris, ali ga mogu pogrešno identifikovati. Na primer, oni će reći: ‘Kakav divan miris – mora da je benzin’“, rekao je dr Postuma. Nasuprot tome, dodao je, oni sa Parkinsonovom bolešću i demencijom Levijevog tela često su „skeptični u pogledu testiranja mirisa“.
