Zavidnik nas stalno podstiče da pričamo o nesreći koja nas je zadesila. Osećamo se loše. A njemu je dobro! Zato uživa u detaljima. Hrani se njima. I radostan, čak je spreman oprostiti. I malo pomoći, da može uživati u spektaklu nesreće i gubitka. Ili stida i bolesti…
Glavni znak zavisti– vrlo je jednostavan i primetan. Ali on nas obično zbunjuje. Jer onaj kojeg smatramo prijateljem, rođakom, žali nas kada nam se nešto loše dogodi.
Što je neverovatno! Na primer, čovek se prilično hladno odnosio prema nama. Kritikovao vas je, obraćao oštrim rečima, čak ismevao. Nije nas pohvalio zbog uspeha, nije podržao u poduhvatima… A čim se dogodilo nešto loše, potpuno je promenio svoj stav prema nama!
Verovatno smo pogrešili u vezi s njim? Verovatno je dobar prema nama. Ispituje detalje, uzdiše, daje savete i čak nudi pomoć. Malu, ali pomoć! I ponovo saznaje kako smo toliko pogrešili i upali u nevolje. Kako smo se razboleli ili od čega je umro nama blizak čovek. I zašto nas je muž napustio? Kakav nitkov. Šta je rekao na odlasku? Šta smo osećali?
Takvo „saosećanje“ čovek iznenada počinje da pokazuje ako imamo problema. Takvo se interesovanje za nas probudio. A sumnjali smo da je taj čovek zavidan!
I tačno smo sumnjali. Zato što zavidnik oseća bol kada zavidi. Aktiviraju se ista područja mozga, koja su odgovorna za fizičku bol. U suštini njega boli od zavisti, jer nas mrzi u duši! Antropolozi pišu: šake zavidnika se stiskaju, zubi se stiskaju, napet je, mučno mu je da vidi naš prosperitet…
I onda počinju da se dešavaju loše stvari! Možete samo zamisliti kakvo olakšanje doživljava onaj koji zavidi. Bol je nestao! Pošto, sada ne postoji predmet zavisti, mi smo u nevolji. Osećamo se loše. A njemu je dobro! Zato uživa u detaljima. Hrani se njima. I radostan, čak je spreman da oprosti. I malo pomoći, da može uživati u spektaklu nesreće i gubitka. Ili stida i bolesti…
To je i razlog promene odnosa. Pogledajte bliže: videćete osmeh, skriven i malo primetan, kao onaj na antičkoj statui, na licu zavidnika. On je toliko zadovoljan da svoju radost loše krije. I iza reči saosećanja, čak se to i oseća…
Zavidnik nas stalno podstiče da pričamo o nesreći koja nas je zadesila. A kada se problem reši ili prođu teška vremena, sve će se vratiti na staro mesto. I zavidnik će nas opet klevetati, tračati iza leđa, gledati prodornim očima, obezvređivati i omalovažavati…
Ovo je glavni znak zavisti. Samo u nevolji ili u tuzi, gubimo budnost i zapažanje. I prihvaćamo utehu zavidnika, iako sve u duši protestira… Pa, čak i takvo „saosećanje“ je bolje od mržnje. Ali ne treba biti iskren s tim ko se hrani vašom nesrećom i gubitkom…
