Postulati sreće prema teoriji sreće Alberta Ajnštajna
Mnogi ljudi žele da postanu najbolja verzija sebe, a ne znaju kako. Neki su svesni svojih ograničavajućih uverenja i mana, a mnogi od njih nisu, ali samo znaju da bi želeli da postanu bolji, zdraviji, uspešniji, zadovoljniji životom, itd.
Drugim rečima, ispunjeni pojedinci koji svesno kreiraju svoju stvarnost ne robujući ili zaviseći o drugih ljudi ili nekim spoljnim faktorima koji im zapravo služe samo kao opravdanje da ostanu čitav život tapkajući na istom mestu optužujući druge ili čekajući neka bolja vremena da počnu rad na sebi, piše ekreator.hr.
Formula sreće Alberta Ajnštajna u svakodnevnom životu
Dok je u jesen davne 1922. boravio u Tokiju, pripremajući se za primanje Nobelove nagrade za fiziku, na vrata sobe u njegovom hotelu Imperial Palace, došao je portir da mu prenese neku poruku. Ajnštajnu je nedostajao sitniš za napojnicu, pa je portiru, umesto kovanice ili novčanice, ostavio pisanu belešku koja je nakon njegove smrti prodata na aukciji za 1,56 miliona dolara! Šta je to bilo toliko vredno na tom papiriću koji je Ajnštajn dao portiru?
Evo šta je napisao u svojoj poruci:
„Miran i skroman život donosi više sreće nego potraga za uspehom s neprestanim nemirom”
Kada bismo preveli ovu poruku tj. primenili ovu Ajnštajnovu formulu ili teoriju sreće u svom životu to bi bilo otprilike ovako:
Radi ono što voliš i što te ispunjava
“… miran i skroman život” – Ajnštajn je znao da je ključ uspeha u životu raditi ono što voliš. On je jako voleo fiziku i vrlo je dobro bio upućen u moć naših misli tj. da misli oblikuju naš život.
Koristeći pridev “mirno”, verovatno je mislio na to da se sreća nalazi našim ulivanjem ljubavi u ono što volimo da radimo. Pod skromnim je želeo da istakne da niko od nas nema sposobnost da sam postigne velike stvari u životu zato što je Ajnštajn verovao da postoji puno veća sila koja deluje kroz nas i daje nam punoću života. Možete to nazvati snagom duha, Boga, Univerzuma… Svako od nas može da da bude i srećan stvarajući uspeh možda na poslovnom planu, jer jedno ne isključuje drugo.
Imate sve, a nemate ništa
Upravo se drugi deo njegove beleške odnosi na to ”s neprestanim nemirom”? To vam je ono – imate sve, a nemate ništa jer iznutra osećate duboku prazninu. Upravo mnogi ljudi traže to ”nešto više”. Ali to ”nešto više” nažalost neretko završava s različitim zavisnostima…
Ajnštajn nas je naučio da osećanje ovih emocija, unutrašnjeg nemira, može značiti da ste osvestili da sve odluke koje ste donosili u životu, dovele su vas u stanje potpune nepovezanosti sa samim sobom i svojim istinskim strastima – s onim što istinski volite. To je zato što su vaše odluke verovatno išle u smeru traženja onoga što vas čini “sigurnim” umesto onoga što vas usrećuje i ispunjava.
Šta je to što ispunjava moju dušu?
Dobra je vest da nikada nije kasno za traženje odgovora na vaša pitanje – ”Što je to što istinski želim, što ispunjava moju dušu”?
Pre svega osvestite zahvalnost na svemu onome što već imate i sve drage vam osobe koje postoje u vašem životu i koje volite i one vas, što će vas postepeno iznenaditi i sami koliko je tih stvari na kojima možete biti zahvalni. S takvim uvidom menja se i vaš život tj. počeće da se pojavljuju neke nove i povoljnije prilike možda na vašem profesionalnom aspektu, ili zdravstvenom, ljubavnom, itd.
Drugim rečima, kontrolišući svoje misli i osećanja, uz doslednu praksu, možete razvijati jako puno korisnih i zdravih navika koje će se definitivno pozitivno odraziti na vaš život. Naravno, treba puno rada na sebi, strpljenja i vere jer je normalno da čovek teži sreći i da želi biti srećan. S druge strane, što više ljudi trče za srećom, ona im sve više izmiče. Bitno je osvestiti da sreća nije trajno stanje. Sreću ne možemo usvojiti i da ona traje večno tj. da jednom postignuta, postane naše vlasništvo. Sve to naravno čoveka dodatno frustrira. Da rezimiramo s nekoliko aksioma ili postulata kada je u pitanju sreća.
Postulati sreće prema teoriji sreće Alberta Ajnštajn
Svako je genijalac
Prvi aksiom kaže da se u svakom od nas krije neki mali genijalac. To je aksiom koji bi roditelji trebali da ugrađuju svojoj deci od malih nogu. Svako od nas skoro osam milijardi ljudi na planeti je nadaren i talentovan za nešto. To nam je i Ajnštajn želeo poručiti svojom beleškom. Želio je da nam poruči da naučimo da prepoznamo naše stvarne talente koji se poput dragog kamenja kriju duboko u nama. Želeo je da na poruči da spoznamo svoju jedinstvenost, svoju stvarnu svrhu u životu, kako na osobnom tako i na profesionalnom planu.
Znatiželja
Drugi aksiom odnosi se na našu znatiželju. Poznato je da su većina intelektualaca znatiželjni ljudi. Znatiželja dovodi do otkrića. Da Ajnštajn nije postavljao pitanja i aktivno tražio odgovore, ne bi postojala ni teorija relativiteta. Roditelji, podstičite znatiželju kod svoje dece umesto da ih ućutkujete, ili zahtevate da se uvek priklanjaju mišljenju većine.
Mašta
Treći aksiom je naša mašta. Ajnštajn je rekao da je ona važnija od znanja. U potpunosti je u pravu, jer je mašta ključ za rešenje bilo kojeg problema, a jednako tako, bitna je u osveštavanju vaših talenata.
Motivacija
Četvrti aksiom se odnosi na motivaciju. Znate i sami da one najdragocjenije nam stvari u životu nisu one koje možemo kupiti novcem. Naravno da je novac bitan i da nam pomaže u ispunjavanju dnevnih potreba. Ipak, novcem se ne može kupiti naša sreća kao stanje unutrašnjeg mira, spokoja i osećaja ispunjenosti. Ako nešto radite samo za novčanu dobit, sigurno ste vođeni pogrešnom motivacijom, inače bi bili srećni.
