Studija koja je trajala 85 godina i trebalo je da otkrije šta ljude čini najsrećnijim je završena. Dakle, kada su ljudi upitani šta misle da će ih učiniti najsrećnijim, najviše su odgovarali novac ili slava. Ali to se nije pokazalo tačnim – istina je drugačija.
Najsrećniji i najzdraviji ljudi imaju jake odnose podrške sa porodicom, prijateljima i zajednicom. Ovi odnosi pružaju emocionalnu podršku, poboljšavaju mentalno blagostanje i štite od pogoršanja fizičkog zdravlja. Studija čak naglašava da se ne radi samo o broju veza, već o negovanju onih koji su duboki, poverljivi i pouzdani.
Prema studiji, faktori koji ljude čine najsrećnijim uključuju:
- Snažni odnosi koji nas podržavaju: Kvalitet odnosa je važniji od kvantiteta; imaju pouzdane odnose koji pružaju emocionalnu podršku.
- Emocionalna otpornost i pozitivan pogled: Sposobnost da se nosite sa stresom i sagledavate izazove kao prilike za rast.
- Izbor zdravog načina života: Održavanje fizičkog zdravlja redovnim vežbanjem, uravnoteženom ishranom, izbegavanjem pušenja i umerenom konzumacijom alkohola.
- Društveni angažman i uključivanje zajednice: Aktivno učešće u društvenim mrežama i aktivnostima zajednice.
- Svrsishodan rad i odlazak u penziju: Pronalaženje smisla u poslu i ostanak nakon penzionisanja.
- Iskustva u ranom životu: Negovano rano okruženje postavlja osnovu za zdravije odnose i bolje zdravlje u odraslom dobu.
- Redovna samorefleksija o društvenim veštinama: Procena i negovanje važnih odnosa kontinuirano tokom života.
Počevši od 1938. godine, tokom Velike depresije, studija je prvobitno nastojala da otkrije kako voditi zdravije i srećnije živote praćenjem zdravlja i blagostanja 268 studenata druge godine na Harvardu. Više od 85 godina kasnije, studija se proširila daleko izvan početne grupe, uključujući živote hiljada ljudi kako bi otkrila jednostavnu, ali moćnu istinu: kvalitet naših odnosa je najvažniji faktor u određivanju naše ukupne sreće i dugovečnosti.
Kada je studija počela, istraživači su se fokusirali na 268 mladića, studenata druge godine na Harvardu, nadajući se da će razumeti elemente koji doprinose zdravom i srećnom životu.
Svet je tada bio drugačije mesto; genetika i biološki determinizam bili su dominantni stavovi. Početna faza istraživanja obuhvatala je detaljna antropometrijska merenja, analizu intelektualnih sposobnosti, osobina ličnosti, pa čak i rukopisa. Među prvim učesnicima bila su neka zapažena imena, poput budućeg predsednika Džona F. Kenedija i dugogodišnjeg urednika Vašington posta Bena Bredlija.
Kako je vreme prolazilo, fokus studije se menjao. Pod kasnijim vođama, uključujući Džordža Vajanta iz 1960-ih i nedavno Roberta Valdingera, studija je počela da istražuje ulogu odnosa, društvenih veza i emocionalnog blagostanja kao ključnih komponenti dugog i zdravog života.
Do 1970-ih, istraživanje se proširilo na 456 stanovnika urbanog jezgra Bostona, pružajući širu socioekonomsku perspektivu. Danas, više od 1.300 potomaka prvobitnih učesnika nastavlja da bude deo ovog istraživanja, pružajući uvid u to kako rana životna iskustva utiču na zdravlje i starenje kroz generacije.
Odnosi – ključ sreće i dugovečnosti
Podaci iz Harvardske studije o razvoju odraslih otkrili su da pojedinci koji su društveno povezani sa porodicom, prijateljima i zajednicom žive duže i srećnije od onih koji su manje povezani. Štaviše, nije bitan samo broj veza, već i kvalitet tih odnosa.
Studija je pokazala da su ljudi koji su bili najsrećniji u svojim vezama sa 50 godina bili i najzdraviji sa 80 godina. Ovaj nalaz važi za socioekonomsku pozadinu, uključujući muškarce sa Harvarda i učesnike u centru grada.
Jedan od značajnih nalaza studije je štetnost usamljenosti
Pokazalo se da usamljenost može biti štetna kao i pušenje ili alkoholizam. Pojedinci koji su se osećali usamljenima imali su veće šanse da dožive lošije fizičko i mentalno zdravlje i veći rizik od prerane smrti.
Robert Valdinger, vođa studije, naglasio je ovu tačku u svom popularnom TED govoru. Implikacija je jasna – negovanje smislenih odnosa nije samo korisno, već je i ključno za naše zdravlje i dugovečnost.
– Kada smo prikupili sve podatke o njima u 50. godini, nivo holesterola u srednjim godinama nije bio presudan za predviđanje kako će ostariti. Ključno je bilo koliko su bili zadovoljni svojim odnosima. Ljudi koji su bili najzadovoljniji u svojim vezama sa 50 godina bili su najzdraviji sa 80 godina, rekao je Valdinger.
Zdravlje, izbor načina života i ‘socijalna spremnost’
Iako su odnosi i način razmišljanja ključni, studija Harvarda takođe naglašava važnost izbora zdravog načina života.
Podaci otkrivaju da su održavanje zdrave telesne težine, fizička aktivnost, izbegavanje pušenja i umerena konzumacija alkohola značajni pokazatelji dugog i srećnog života. Učesnici koji su rano usvojili zdrave navike imali su veće šanse da uživaju u boljem fizičkom zdravlju i kognitivnim funkcijama kako su starili.
Studija takođe uvodi koncept ‘socijalne kompetencije’, koji uključuje redovnu proveru nečijih veza i osiguravanje da su zdravi i uravnoteženi. Baš kao i fizička spremnost, socijalna kondicija zahteva napor i posvećenost. Valdinger i Mark Šulc, koautori studije, tvrde da našim odnosima treba da pristupimo kao živim sistemima koje treba negovati i vežbati. Ovo može uključivati svesno odvajanje vremena za negovanje smislenih odnosa ili razmišljanje o tome da li posvećujemo dovoljno vremena ljudima koji su nam najvažniji.
Lekcije iz Harvardske studije o razvoju odraslih su posebno relevantne u današnjem brzom tehnološkom svetu. Svi osećamo pritisak da postignemo bogatstvo, status i uspeh, ali poruka studije je jasna: najvažniji aspekti dobrog života su često najjednostavniji. Ovo uključuje negovanje smislenih odnosa, održavanje pozitivnog i otpornog načina razmišljanja, donošenje izbora zdravog načina života i aktivno učešće u zajednici.
Iako je stara više od osam decenija, Harvardska studija o razvoju odraslih nastavlja da se razvija i širi. Danas uključuje više od 1.300 potomaka prvobitnih učesnika, a istraživači istražuju nove oblasti kao što su uticaj tehnologije na odnose, uloga genetike u starenju i uticaj socijalne politike na kvalitet života.
Valdinger se nada da će proširiti studiju na treću i četvrtu generaciju, jer ovo istraživanje nudi jedinstvenu priliku da produbimo naše razumevanje ljudskog razvoja tokom života, piše msn.
