Stručnjaci su procenili da postoji razdoblje od 10 godina koje može definisati budućnost svake osobe, a najznačajnija decenija kod osobe je od 18 do 28 godina.
Psychology Today ističe da odluke donete u tom razdoblju nesrazmerno oblikuju buduću životnu putanju osobe, a greške koje su tada napravljene imaju dugoročne posledice. Tinejdžeri dobijaju drugu priliku, ali društvo manje oprašta pogrešne odluke u dvadesetima. Većina ljudi u dvadesetima, a ne u tinejdžerskim godinama, skrene s „ispravnog“ životnog puta. U dvadesetima se mladi obično upuštaju u najrizičnije ponašanje – opijanje, korišćenje droga, nezaštićeni seks i kriminal.
Najveća greška – prerano odrasti
Ironično, najgora greška koju mladi čovek danas može da napravi jeste da prebrzo odraste – prerano se uda, prerano počne da radi puno radno vreme, dobije dete. Savet koji je imao smisla pre pola veka kad se ostatak društva venčavao u mladom dobu i počinjao da radi, više se ne primenjuje na radikalno drugačijem tržištu rada. Umesto toga, dugotrajno obrazovanje, stažiranje i drugi napori za izgradnju biografije se više isplate.
Danas je rani brak recept za razvod, a odlaganje rađanja i braka povezano je sa stabilnijim porodičnim životom. Naravno, mladi ljudi koji imaju najviše koristi od odloženog odrastanja dolaze iz bogatijih porodica koje mogu da priušte da izdržavaju svoju decu kroz dvadesete godine. To su godine koje ljudi mogu najbolje da iskoriste kao razdoblje za samootkrivanje, istraživanje i lični rast.
Nasuprot tome, oni kojima nedostaje roditeljska podrška imaju tendenciju da pronađu nesigurne, slabo plaćene poslove i nestabilne veze, opterete se kreditnim karticama i dugovima koje njihovi prihodi ne mogu da izdrže. Tokom dvadesetih godina nejednakosti u savremenom društvu se učvršćuju.
Ovo su kritične životne godine. Naše je društvo s pravom stavilo sve veći naglasak na rano detinjstvo. Ali ne smemo da zaboravimo dvadesete, razdoblje kada mladi životi kreću uzlaznom putanjom ili se zatvaraju za neke bolje mogućnost.
