Izbor deterdženta za veš može biti prava zagonetka. Svaki deterdžent će donekle očistiti veš, ali kako postići najbolje rezultate za odeću i budžet? Ključno je da razumete osnovnu hemiju sastojaka kako biste mogli da odlučite koji proizvod je pravi za vaše potrebe.
Glavni sastojak praškastih i tečnih deterdženata su surfaktanti, molekuli koji imaju sposobnost uklanjanja masnoće i prljavštine sa tkanina. Oni omogućavaju da se prljavština rastvori u vodi i lakše se ispere. Surfaktanti mogu stvoriti mehuriće, ali njihova efikasnost može biti smanjena u „tvrdoj vodi“ koja sadrži rastvorene soli kalcijuma i magnezijuma.
Današnji deterdženti sadrže omekšivače i metalne sekvestrante koji sprečavaju stvaranje naslaga u tvrdoj vodi, a da bi se sprečila šteta po životnu sredinu dodaju se fosfati u manjim količinama. Mnogi proizvodi sadrže i optičke izbeljivače, koji apsorbuju UV svetlost i reflektuju plavu, ostavljajući utisak svežine.
Sastojci deterdženata u prahu
Praškovi obično sadrže so (npr. natrijum sulfat) da bi sprečili zgrušavanje, a dodatak natrijum karbonata ili „sode za pranje” omogućava bolje rastvaranje masti i prljavštine u vodi. Mnogi praškovi sadrže natrijum perkarbonat, jedinjenje koje deluje kao blagi izbeljivač, aktiviran dodatkom kao što je tetraacetiletilendiamin (TAED).
Jedna od prednosti deterdženta u prahu je to što se komponente mogu razdvojiti u čvrstom obliku, što omogućava veću stabilnost sastojaka.
Sastojci tečnih deterdženata
Tečni deterdženti su na bazi vode i, pored surfaktanata, često sadrže i druge sastojke kao što su alkalne soli i konzervansi. Ovi konzervansi sprečavaju rast mikroorganizama u tečnoj formuli, ali za razliku od praškova, tečni deterdženti ne mogu da sadrže perokside koji ubijaju mikrobe. Upravo zbog odsustva peroksida, u mašinama za pranje veša koje koriste tečne deterdžente postoji veća verovatnoća stvaranja buđi i bakterijskih biofilma.
Tečni deterdženti se mogu nanositi i direktno na mrlje pre pranja, dok su koncentrovani deterdženti u kapsulama praktični, ali i potencijalno opasni za decu i osobe sa kognitivnim smetnjama jer mogu da liče na bombone.
Šta su enzimi u deterdžentima?
Enzimi su prirodni proteini koji razgrađuju određene vrste mrlja. Na primer, lipaza razgrađuje masti, proteaza razlaže proteine, dok amilaza razgrađuje skrob. Enzimi u deterdžentima su evoluirali iz organizama iz hladnih regiona, što znači da mogu efikasno da rade čak i na niskim temperaturama pranja. Međutim, previsoka temperatura može uništiti enzime, zbog čega je optimalna temperatura pranja enzimskim deterdžentima između 15 i 20°C.
Praškasti ili tečni: Koji deterdžent je bolji?
Izbor između praškastog i tečnog deterdženta zavisi od ličnih potreba, budžeta, mirisa, faktora životne sredine i praktičnosti. Proizvodi u prahu često imaju blagi izbeljivač koji može pomoći pri dubinskom čišćenju, dok tečnosti nude jednostavnost i direktnu primenu na mrlje. Kapsule, iako praktične, ograničavaju mogućnost doziranja.
Većina proizvođača ne objavljuje detaljne liste sastojaka na svojim pakovanjima. Dodatne informacije se mogu naći na njihovim veb stranicama, a dokumenti poznati kao listovi sa podacima o bezbednosti materijala (SDS) pružaju detalje o sastojcima ako sadrže potencijalno opasne hemikalije.
Bez obzira na izabranu formulu, razumevanje osnovnih sastojaka deterdženata može vam pomoći da bolje zaštitite svoju odeću i zdravlje i napravite ekološki prihvatljiv izbor.
(Klik.hr)
