Fizička aktivnost umerenog intenziteta povećava broj otkucaja srca i čini da dišete brže, ali biste i dalje mogli da govorite tokom aktivnosti.
Jedna od deset ranih smrti mogla bi se sprečiti ako bi svi primenjivali barem polovinu preporučenog nivoa fizičke aktivnosti, kaže tim koji predvode istraživači sa Univerziteta u Kembridžu.
Ako ste neko ko smatra da je ideja o 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno pomalo zastrašujuća, onda bi ovo otkriće trebalo da bude dobra vest za vas.
Raditi neku fizičku aktivnost je bolje nego ništa ne raditi.
U studiji objavljenoj u British Journal of Sports Medicine, istraživači kažu da bi 11 minuta dnevno (75 minuta nedeljno) fizičke aktivnosti umerenog intenziteta – kao što je brza šetnja – bilo dovoljno da smanji rizik od bolesti poput kao što su bolesti srca, moždani udar i brojni kanceri.
Kardiovaskularne bolesti – kao što su bolesti srca i moždani udar – vodeći su uzrok smrti na globalnom nivou. Fizička aktivnost – posebno kada je umerenog intenziteta – poznato je da smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i raka, a NHS preporučuje da odrasli rade najmanje 150 minuta aktivnosti umerenog intenziteta ili 75 minuta aktivnosti snažnog intenziteta nedeljno.
Da bi istražili količinu fizičke aktivnosti koja je neophodna za blagotvoran uticaj na nekoliko hroničnih bolesti i preranu smrt, istraživači iz Jedinice za epidemiologiju Saveta za medicinska istraživanja (MRC) na Univerzitetu u Kembridžu sproveli su sistematski pregled i meta-analizu, udruživanje i analizu podataka iz svih objavljenih dokaza. Ovaj pristup im je omogućio da spoje studije koje same po sebi nisu pružile dovoljno dokaza i ponekad se međusobno nisu slagale kako bi dale složenije zaključke.
Mereni su rezultati objavljeni u 196 recenziranih članaka, koji pokrivaju više od 30 miliona učesnika iz 94 velikih studija, kako bi sproveli najveću analizu do sada o povezanosti između nivoa fizičke aktivnosti i rizika od srčanih bolesti, raka i rane smrti.
Otkrili su da 150 minuta nedeljno aktivnosti umerenog intenziteta značajno utiče na smanjenje rizika od bolesti ili rane smrti, a polovina ove količine je donela značajne koristi: 75 minuta nedeljno aktivnosti umerenog intenziteta donela je 23% manji rizik od rane smrti.
Dr Soren Brage iz Odeljenja za epidemiologiju MRC-a rekao je: „Ako ste neko kome je ideja o 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno pomalo zastrašujuća, onda bi naši nalazi trebalo da budu dobra vest. Raditi neku fizičku aktivnost je bolje nego ništa ne raditi. Ovo je takođe dobra početna pozicija – ako smatrate da je 75 minuta nedeljno izvodljivo, onda možete pokušati da ga postepeno povećavate do punog preporučenog iznosa.
Sedamdeset pet minuta umerene aktivnosti nedeljno je takođe bilo dovoljno da smanji rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti za 17% i raka za 7%. Kod nekih specifičnih karcinoma smanjenje rizika je bilo veće – karcinom glave i vrata, mijeloične leukemije, mijeloma smanjivali su rizik za 14-26%. Za druge vrste raka, kao što su rak pluća, jetre, endometrijuma, debelog creva i raka dojke, primećen je 3-11% manji rizik.
Profesor Džejms Vudkok iz Odeljenja za epidemiologiju MRC-a rekao je: „Znamo da je fizička aktivnost, kao što je hodanje ili vožnja bicikla, dobra za vas, posebno ako osećate da vam povećava broj otkucaja srca. Ali ono što smo otkrili je da postoje značajne koristi za zdravlje srca i smanjenje rizika od raka čak i ako možete da upravljate samo 10 minuta svakog dana.
Istraživači su izračunali da ako bi svi u studijama radili najmanje 150 minuta nedeljno aktivnosti umerenog intenziteta, oko jedan od šest (16%) ranih smrti bi bio sprečen. Jedan od devet (11%) slučajeva kardiovaskularnih bolesti i jedan od 20 (5%) slučajeva raka bi se sprečio.
Međutim, čak i kada bi svi imali najmanje 75 minuta nedeljno fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, oko jedan od deset (10%) ranih smrti bi bio sprečen. Jedan od dvadeset (5%) slučajeva kardiovaskularnih bolesti i skoro jedan od trideset (3%) slučajeva raka bi bili sprečeni.
