Dr. Ketrin Maniks, koja je radila u palijativnoj nezi 30 godina, podelila je za BBC svoje iskustvo u radu sa pacijentima na samrti. Pre nego što je ušla u detalje, naglasila je koliko je strašno biti svestan da ne znaš šta se događa.
„Prva stvar koju primetite je da telo počinje da gubi energiju, slično kao kad vam je stari mobilni telefon i baterija ne želi da ostane puna. Punjač postaje san. Važnije od hrane, važnije od pića. Često, ljudi koji umiru ne osećaju jaku glad, i to je u redu. Postupno, ljudi ne samo da postaju pospani, već gube svest. Više ne prepoznaju razliku“, objasnila je doktorka.
Takođe je govorila o fenomenu poznatom kao „smrtonosno zveckanje“, što može zvučati uznemirujuće.
Nije kako svi zamišljaju
Evo šta to znači:
„Mozak pokreće refleksne obrasce disanja koji se kreću unapred i unazad, od prilično dubokog disanja koje postupno postaje sve pliće. Zatim, vraća se na početak, ponovo se menja između perioda sporo-disanja i brže-disanja. Osoba koja diše na ovaj način može delovati kao da se bori za vazduh, da teško diše“, dodala je doktorka, a prenosi Klik.hr.
Ovo je znak „duboke nesvesti“, suprotno uverenju koje često prikazuju filmovi, da vam ceo život ne prolazi pred očima.
„Tada osoba postaje potpuno bezbrižna. Na samom kraju nečijeg života, obično dolazi do faze vrlo sporog disanja. Poslednji izdah se dogodi, i više nema novog udaha nakon toga“, zaključila je.
