Fotografsko pamćenje je fenomen ljudskog mozga za koje se vezuju razne zanimljivosti. Od toga kako ojačati sopstvenu memoriju do toga da ljudi koji imaju ovaj specifičan dar, tvrde kako im je ono prokletstvo.
Pojam „fotografsko pamćenje“ već se dugo koristi za ljude koji imaju neobičnu sposobnost da se apsolutno jasno sećaju životnih trenutaka, onog što su čitali, videli, osetili…
A šta zapravo stoji iza tog fenomena mozga?
Fotografsko pamćenje je retka pojava i ima je manje od 10 odsto stanovništva. Najčešće se javlja kod dece, ali većina njih će izgubiti ovu sposobnost od trenutka kada postanu odrasle osobe.
Koncept fotografskog pamćenja je toliko kompleksan da veliki broj ljudi ne veruje da uopšte postoji, otkriva BBC, prenosi 24sata.hr.
Ako je verovati nekim istraživačima, fotografsko pamćenje je rezultat obrade i smeštanja podataka u mozgu na nenormalan način. Mnogi ljudi veruju da su oni koji imaju fotografsko pamćenje srećni. Međutim, to nije uvek slučaj.
Jedan od problema s fotografskom memorijom jeste da mozak apsorbuje previše informacija, koje su uglavnom nebitne. Takođe, postoji problem kako zaboraviti stvari koje želimo zaboraviti. Ljudi nisu dizajnirani da budu ogromne baze podataka koje iznose informacije. Memorija je važna samo onda kada se može koristiti. Mogućnost korišćenja memorije je mnogo važnija nego jednostavno skladištenje podataka.
Možda će vas i ovo zanimati:
Prvi utisak je važan: Slušajte intuiciju – ona vas čuva i usmerava
Mnogo poznatih ljudi verovali su da imaju fotografske uspomene, a neki od njih su Mocart, Klod Mone, Nikola Tesla itd.
Fotografsko ili eidetsko pamćenje (što je precizniji termin) obično se definiše kao sposobnost pojedinca da se (pri)seti slika, zvukova ili raznih stvari s izvanrednom preciznošću i u velikoj količini. Reč „eidetsko“ znači „nešto što se odnosi na izvanredno detaljno i jasno pamćenje vizuelnih prizora“ i dolazi od grčke reči „eidos“, što se direktno može prevesti kao „viđen“.
Fotografsko pamćenje, posmatrano kod dece, predstavlja se sposobnošću pojedinca da proučava neku sliku 30 sekundi i zadrži gotovo savršeno fotografsko sećanje na tu sliku u kratkom periodu nakon što slika bude uklonjena. Takvi „eidetičari“ tvrde da „vide“ sliku na praznom platnu jasno i savršeno detaljno kao da je ona još tu.
Može se uticati na pamćenje
Slično kao i druge vrste pamćenja, na jačinu prisećanja može uticati nekoliko faktora, kao što su trajanje i učestalost izloženosti nadražaju, svesno posmatranje, važnost toga što se pamti za dotičnu osobu i sl. Ta činjenica stoji u suprotnosti s opštim pogrešnim tumačenjem ovog termina koje pretpostavlja stalno i potpuno prisećanje svih događaja.
Neki ljudi koji uopšteno imaju dobro pamćenje tvrde kako imaju fotografsko pamćenje. Međutim, postoje izrazite razlike u načinu procesuiranja informacija kod ovih vrsta pamćenja. Ljudi koji imaju opšte dobro pamćenje često se koriste mnemotehnikom, tj. raznim tehnikama pamćenja (npr., deljenje neke ideje na prebrojive elemente) kako bi zapamtili informacije, dok oni s fotografskim pamćenjem pamte veoma specifične detalje, npr. gde je neko stajao, šta je neko nosio od odeće itd.
Oni se mogu setiti nekog događaja s većom detaljnošću, dok oni s drugačijim pamćenjem više pamte svakodnevne rutine nego specifične detalje koji su možda prekinuli rutinu. Ipak, ovaj proces obično je najočitiji kad se ljudi s fotografskim pamćenjem pokušavaju setiti takvih detalja.
Takođe, nije neobično da neki ljudi mogu doživeti iskustvo „sporadičnog fotografskog pamćenja“, pri kojem veoma detaljno mogu opisati mnoštvo stvari. Međutim, u većini slučajeva ovakva sporadična iskustva fotografskog pamćenja nastaju nesvesno.
Trikovi za vežbanje pamćenja
Postoji način kako da sposobnost pamćenja okrenete u svoju korist. Evo kako…
1. Pamćenje fotografija
Umesto da se zamarate pokušavajući zapamtiti ceo tekst, u svojoj glavi ga pretvorite u životopisan prizor podijeljen na sličice. Kada se treba prisetiti konkretne stvari, samo ćete morati prelistati fotografije i prisetiti se rečenica.
2. Zidovi sećanja
Zamislite neku dobro poznatu situaciju. Recimo svoju kuću ili komšiluk. Koliko prozora ima, koliko vrata, a koliko balkona? Šta rade vaše komšije? Sada se pripremite za idući nivo…
3. Živopisno pamćenje
Ako vam je cilj da zapamtite dosadne podele, zamislite ih uz pomoć svog doma. Svaki pojam smestite u posebnu prostoriju i dodelite mu zanimljivu ulogu. Neka bude što živopisnije i zabavnije. Neka dobiju ljudske uloge, jedna stavka neka leži u naslonjaču dok druga peva ispod tuša. Kada bude trebalo da ih se prisetite, nećete imati nikakvih problema!
