Srpska pravoslavna crkva i njeni verinici 12. februara proslavljaju Sveta tri jerarha, hrišćanski praznik ustanovljen 1076. u čast svetaca Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog. Oni imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije Veliki 1. januar (po crkvenom), Grigorije Bogoslov 25. januar (po crkvenom) i Jovan Zlatoust 27. januar i 13. novembar (po crkvenom). A ovaj zajednički praznik ustanovljen je u 11. veku za vreme cara Aleksija Komnina.
Slave se zajedno jer je na ovaj dan završena velika rasprava i u narodu i među sveštenicima koja je pretila da dovede do rascepa u veri. Postavilo se pitanje: ko je od ove trojice najveći? Spor je rešio episkop Jovan Evhaitski, kome su se svetitelji stvorili u snu i rekli da su oni jedino u Boga sa svim protivrečnostima. Praznik je u XI veku ustanovio car Aleksije Komnen.
U našim krajevima se ovi sveci smatraju za zaštitnike ljudi i životinja od studenih i zlih vetrova.
Po vetrovima koji duvaju ovog dana prognozira se kako će vreme biti u toku godine. Ukoliko duva s juga, godina će biti dobra i bogata, „severac“ donosi lošu godinu s hladnim vremenom. Istočni vetar donosi nestašice a zapadni blagodet, bar što se tiče ribe i mleka. I ako vetra nema – dobro je, čeka nas vesela i bogata godina.
Čobani u zapadnoj Srbiji i Bosni se skupljaju na poselu i sviraju u razna svirala i duvačke instrumente da im stoka pri čuvanju ne bi bežala.
