Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju jedan od četiri najveća praznika posvećena mrtvima – Mitrovske zadušnice.
Uvek padaju uoči Mitrovdana i tada bi trebalo obavezno izađi na gorblje. Miholjdanske zadušnice su veliki praznik koji je posećen pokojnicima, a u narodu postoje već vekovima običaji koje se poštuju.
Zadušnice nikada nisu u vreme posta, niti padaju u postan dan, jer su uvek u subotu. Peku se kolači od belog brašna, koji se ponekad zovu „prosfore“. Spremaju se rakija, pivo, vino, voda, a u nekim mestima se iznosi i žito. Običaj je da se na groblje odnosi hrana, koju po pravilu spremaju žene.
Nosi se onoliko sveća koliko se mrtvih pominje. U svim krajevima Srbije na grobove izlazi sveštenik da okadi grob. Ako je nekim slučajem sveštenik sprečen da dođe, onda neko od prisutnih tamjanom obavi prekađivanje.
Zajedničko za zadušnice u svim krajevima jeste izlazak i organizovanje posluženja na grobu. Nekad su to samo pita, pecivo, kafa i voda. Ponegde se iznesu kuvana jaja i pečenje. Na groblju se valja poslužiti makar jednim zalogajem, običaja radi.
Ponudama se služe rođaci koji su na groblje izašli, a ne odbijaju se ni nepoznata lica, ako sama priđu grobu. Smatra se za veliki greh i uvredu mrtvima ako bi se neko odbio ili čak oterao od groba.
Inače, u crkvenoj godini postoje četiri opšta zadušna dana: Zadušnice pred Vaskršnji post (uoči početka Velikog posta), Duhovske zadušnice (uoči praznika Svete Trojice), Miholjske zadušnice (uoči Miholjdana) i Mitrovske zadušnice (uoči Mitrovdana).
(Stil)
