Kult svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, kako kod Srba, tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i pojedini nehrišćanski narodi na srednjem istoku. Prema predanju, Sveta Petka je pomagala bolesne i hranila gladne.
Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.
Verovanja i običaji na svetu Petku
Sveta Petka se vernicima, prema brojnim prikupljenim svedočanstvima, javlja noću u snu, ali i na javi, pri čemu je najčešće vide kao “ženu u crnom plaštu”. Prepodobna Mati Paraskeva ih obično teši i blaži ako joj ukazuju poštovanje i posećuju njenu crkvu. Ponekad im donosi vesti o ozdravljenju, ali istupa i kao vesnik propasti i opominje što krše post petkom ili što rade nedeljom.
Iako nije crveno slovo, Sveta Petka Trnova je veoma poštovana u pravoslavnoj veri i naročito kod Srba. Zbog toga danas ne valja raditi teške kućne poslove, ali ni mesiti hleb, prati veš ili se baviti ručnim radovima.
Ova svetiteljka se javlja i upozorava svoje vernike uglavnom kroz snove. Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu. Potom popiju vodu sakupljenu sa izvora uz manastire posvećene njoj. Ta se voda naziva adžijazma. Njome u ponoć treba ugasiti i svecu koja se taj dan, drži upaljena 24 sata. Sveca se čuva do sledeće slave jer ima svojstvo zaštitnika.
A od kolača koji je isekla, ili domaćica ili žena gost koja je prva stigla, treba sačuvati mrve. Još od davnina postoji verovanje da Sveta Petka može da predskaže budućeg supruga svake žene.
Posle ponoći mrve valja posuti po tavanu kuce ili pod krevete. Snovi koji se te noći sanjaju biće proročki, tvrdi tradicija. I dodaje da će devojke koje sačuvaju mrvice, pošto su pojele parčence hleba namenjenog Svetoj Petki, te noći videti i svoju sudbinu, i budućeg muža u snu.
