Pravoslavni vernici danas slave Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara i poljskih radova. Bavio se domaćom ekonomijom i čuvanjem gusaka, ali pošto je bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom čudotvorstva pa je mnoge bolesnike od raznih bolesti molitvama lečio.
Prema legendi, Sveti Trifun imao je isceliteljske moći. Postao je poznat nakon što je iscelio princezu Gordijanu, ćerku rimskog cara Gordija.
Princeza Gordijana se teško mentalno razbolela i mnogi lekari su pokušavali da je izleče, ali bez uspeha. Kada se demon oglasio iz princeze, saopštio je da niko drugi neće moći da ga otera sem čovek po imenu Trifun. Car je odmah odlučio da pretraži celo carstvo i dovede sve ljude imena koje je demon izgovorio. Mnogi su pokušali, ali samo jedan je uspeo.
Car Gordije je bogato nagradio Trifuna, ali njegova odluka je bila da se vrati svom starom skromnom životu i gajenju gusaka, a bogatstvo je podelio sirotinji
Nakon dolaska cara Dekije na rimski presto ponovo su počeli progoni hrišćana. Kako nije hteo da se odrekne Hrista, Sveti Trifun je doživeo stravično mučenje na kraju kojeg mu je odrubljena glava. Sahranjen je u Kampsadi, svom rodno mestu, nakon čega su njegove mošti prebačene u Carigrad odakle je njegova doneta u Kotor, gde se i danas nalazi.
Narodni običaji na dan Svetog Trifuna
Svetog Trifun je slava vinogradara. Na njegov dan običaj je da vinogradari orežu barem jedan čokot vinove loze nakon čega ga polivaju vinom. Verovanje je da će tako vinograd bogatije rađati.
Po nekih verovanjima od današnjeg dana počinje proleće, priroda počinje da se budi, kao i ljubav kod ljudi.
Ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće šljiva, a ako padne sneg, godina će biti kišna i rodna, a ako je vedro, godina će biti sušna.
U selima Šumadije slave se kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave.
