Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju polaganje pojasa Presvete Bogorodice, praznik koji se izuzetno poštuje kod žena.
Staro verovanje kaže da je po Uspenju Bogorodičinom, Sveti Toma u njenom grobu našao samo pojas, koji je čuvao kao najveću relikviju do kraja života.
Kasnije je taj pojas u kovčegu prenesen u Carigrad. Kovčeg nije otvaran do vladavine Lava Mudrog. Njegova žena iznenada je obolela i nisu mogli da joj nađu lek. Jedne noći ona je usnila kako joj Sveti Toma savetuje da se opaše Bogorodičinim pojasom i da će odmah ozdraviti. Lav Mudri izmoli od patrijarha milost i kovčeg bi otvoren, carica Zoa ostavi pojas oko sebe i bi isceljena, a priča o tom događaju kreće u svet.
Veruje se da ga je lično Bogorodica isplela od kamilje dlake. Priča kaže da je nakon njene smrti, Sveti Toma u grobu pronašao samo pojas, ali ne i njeno telo, koje se Uspelo. U 14. veku pojas dospeva do cara Lazara i upravo je srpski vladar bio taj koji je pojas, zajedno sa komadom Časnog krsta, poklonio hilandarskom manastiru Vatoped.
Bogorodica naredi da je odvede svojoj kući, tamo je žena lepo dočeka, a kad večeraše gošća ustade i dade im neke trave koje nisu do tada videli, reče da su nebeske, pokaza im kako da ih skuvaju i piju tri dana po Maloj Gospojini. Kako im to pokaza, tako nestade. Oni poslušaše gošću i kroz godinu dana dobiše trojke.
Kod Srba ovaj praznik najviše poštuju žene. Dan provode u strogom postu i molitvi, kako bi lakše rađale, a one koje ne mogu imati decu odlaze u crkve i manastire posvećene Bogorodici i mole je za milost.
U našim krajevima ovaj neobični praznik najviše poštuju žene i parovi koji ne mogu da imaju dece. Oni na današnji dan odlaze u crkve i manastire posvećene Bogorodici jer se veruje da će im molitve doneti potomstvo. Ima i onih koji ovaj praznik proslavljaju kao krsnu slavu.
