Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave jedan od najvećih hrišćanskih praznika, kojim se slavi rođenje Bogorodice Marije
Ovaj praznik spada u red najvećih crkvenih praznika. Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima i Ane, rođena Sveta Deva Marija. Ovaj dan ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.
Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom zimskih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad, pilići izlegnuti u ove dane biće dobre nosilje. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu.
Još jedan od starih običaja jeste da na ovaj praznik ne treba da se rade fizički poslovi, kako van kuće i u domu, već dan treba provesti u miru, molitvi i slavlju. Na praznik Male Gospojine verovalo se da ne treba započinjati nove poslove, već da treba odložiti sve za naredne dane.
Mala Gospojina u Šumadiji smatra se velikim praznikom i slavom. Domaćini koji ne slave slavu, odlaze sa porodicom svečano obučeni na raznorazne i mnogobrojne sabore i vašare, koji se održavaju oko crkava, odnosno u crkvenim portama. Ovaj dan je dobar za održavanje svadbi i veridbi, a u mnogim mestima u Srbiji tradicionalno se održavaju vašari.
Takođe, naši preci su verovali, ako je na ovaj praznik vedro nebo, Sunce će nas grejati i tokom jeseni i zime. Na Malu Gospojinu mnogi planiraju i zakazuju venčanja, jer prema starom verovanju, parovi koji su se verili ili venčali na ovaj dan imaju poseban blagoslov.
