Evo šta crkva kaže o roštilju za 1. maj na Veliku sredu
Ove godine pojedini pravoslavni vernici suočavaju se s posebnom dilemom jer Dan rada, 1. maj, pada u toku Vaskršnjeg posta. Kako se tradicionalno ovaj praznik obeležava pripremom različitih specijaliteta sa roštilja i uživanjem u prirodi, pitanje je da li je prihvatljivo prekinuti post ili je to u suprotnosti s verskim načelima.
Vaskršnji post je period pripreme za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs, i predstavlja vreme pokore, molitve i uzdržavanja od određenih namirnica, uključujući meso, mlečne proizvode i jaja.
Takođe, post ima i drugu stranu koja nema veze sa hranom
Duhovni post je post očima, sluhom, rukama i nogama. Pravi post, dakle, ima dve strane, i sastoji se, kako u uzdržanju od mrsne hrane, tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju svih jevanđeljskih vrlina.
Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.
Sa druge strane, 1. maj je dan kada se tradicionalno pripremaju različiti recepti na roštilju, što često podrazumeva konzumiranje mesa. S obzirom na to da se ove godine Praznik rada pada u toku poslednje sedmice Vaskršnjeg posta, uz to još i u sredu koja je pored petka posni dan bez obzira na period godine (osim u toku trapavih sedmica), ova situacija predstavlja izazov za pojedine vernike koji žele da poštuju i verska načela i tradiciju obeležavanja Dana rada sa porodicom i prijateljima.
Dok jedni smatraju da je moguće prilagoditi tradicionalne recepte na način koji je u skladu sa postom, drugi se pitaju da li bi prekidanje posta za jedan dan zaista bio greh ili bi se moglo smatrati dopuštenim izuzetkom.
Ovu dilemu za Espreso je razjasnio jerej Marko Jeftić, sveštenik Hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu.
Nema nikakvog opravdanja za nekog ko je pravoslavni vernik da iz bilo kog razloga prekida post. Posebno jer je 1. maj u poslednjoj, Stradalnoj sedmici, koja je najstroža po pitanju posta i koja je najvažnija po značaju”, objašnjava sveštenik
Sagovornik podseća i da je post sećanje na stradanje Hristovo.
Ako je Gospod za nas mogao da pretrpi tolika stradanja, možemo i mi bez piknika. I da ne zaboravimo jevanđeljske reči u kojima nam Hristos poručuje da ne možemo služiti dvojici gospodara. Dakle, ili ćemo biti deca Božija ili ćemo biti poklonici Marksa i Engelsa. Oboje ne može”, kaže sveštenik.
Stradalna sedmica posta – običaji i verovanja
Stradalna sedmice Vaskršnjeg posta počinje u ponedeljak, 29. aprila i traje do subote 4. maja. Zovu je i strasna sedmica, a ime dolazi od crkvenoslovenske reči „strast“ što znači stradanje.
Crkvenim tipikom od najstarijih vremena za ovu nedelju propisan je najstroži post, na vodi.
Jedu se samo hleb, so i voće, a Veliki petak i Velika subota potpuno su bez hrane. Ulje i vino dozvoljeni su samo na Veliki četvrtak, jer je toga dana ustanovljena Sveta tajna pričešća.
Svaki dan u ovoj nedelji ima svoju temu.
Ponedeljak, utorak i sreda posvećeni su sećanju na poslednje besede Isusa Hrista.
Na Veliki četvrtak, sećamo se Tajne večere i Hristovog pranja nogu svetim apostolima, kojim nas Gospod uči najdubljem smirenju. U crkvama vezuju se zvona, umesto kojih se oglašavaju klepala. Već ponegde počinje bojenje jaja.
Na Veliki petak, dan stradanja sina Božijeg, Crkva se seća brojnih događaja – od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, do polaganja njegovog tela u grob. Ko može, ne jede ništa ceo dan, drugi ne jedu i ne piju do iznošenja plaštanice, odnosno do 3 sata popodne.
Suhojedenje, odnosno samo hleb i voda propisani su i za Veliku subotu, jedinu na vodi posnu subotu u toku godine. Meša se i uskršnjak, obredni kolač ukrašen bojenim jajima.
U nedelju proslavljamo Vaskrsenje Hristovo.
U svakom slučaju, važno je da svako donese odluku koja je u skladu sa sopstvenim verskim ubeđenjima, ali i sa poštovanjem prema tradiciji i porodičnim vrednostima.
(Espreso)
