Istraživači sa Univerziteta u Bremenu uporedili su ljude koji su samci i one koji su u vezama, na osnovu ocena zadovoljstva životom i pet glavnih osobina ličnosti.
Rezultati su pokazali da su ljudi koji su ostali slobodni imali niže ocene za ekstrovertnost, savesnost i otvorenost za iskustvo u poređenju sa onima koji su bili u braku ili u vezi, piše Dejli mejl.
Niži rezultat zadovoljstva životom
Ljudi koji su celog života bili samci takođe su imali niže ocene zadovoljstva životom.
„Postoje razlike između ljudi koji ostaju sami doživotno i onih koji ulaze u vezu. Moramo da obratimo posebnu pažnju na ljude koji ostaju sami. Ako imaju ljude koji brinu o njima, to definitivno može pomoći“, rekla je Julia Stern, jedan autora studije.
Nekoliko prethodnih studija bavilo se uticajem samog života, ali definicije usamljenostisu se uveliko razlikovale, pošto su mnoge studije samo uzele u obzir trenutni status ispitanika, a ne i istoriju njihove prethodne veze.
Da bi rešili ovaj problem, istraživači su uključili više od 77.000 ljudi starijih od 50 godina, podeljenih u pet grupa: trenutno u vezi, nikada ne žive sa partnerom, nikada u braku ili nikada u dugoj vezi.
Učesnici su odgovarali na pitanja o zadovoljstvu životom, kao i o njihovim karakteristikama prema osobinama ličnosti „velike petorke” – otvorenost za iskustvo, savesnost, ekstrovertnost, prijatnost i neuroticizam.
Rezultati su pokazali da ljudi koji nikada nisu bili u ozbiljnoj dugoj vezi imaju niže rezultate za ekstrovertnost, otvorenost i zadovoljstvo životom od onih koji su trenutno slobodni, ali su živeli sa partnerom ili su u prošlosti bili u braku.
Istraživači su takođe primetili ključne razlike između kultura, polova i starosnih grupa. U zemljama u kojima su bračne zajednice češće, usamljenost je dovela do još nižih rezultata zadovoljstva životom.
Žene koje su bile neudate imale su viši rezultat zadovoljstva životom od muškaraca, dok su starije osobe bile zadovoljnije samim statusom od ljudi srednjih godina.
Naučnici ne mogu sa sigurnošću da kažu da li su razlike u osobinama posledica selekcije (ljudi sa određenim osobinama imaju veću verovatnoću da započnu vezu) ili socijalizacije (dugotrajne veze mogu promeniti ličnosti).
„Verovatnije je da postoji efekat selekcije: na primer, ljudi koji su ekstrovertniji imaju veću tendenciju da ulaze u veze“, dodao je Stern.
(Net.hr)
