Analiza postojećih studija pokazala je da se dvojezičnim osobama demencija dijagnostikuje u proseku pet do sedam godina kasnije nego kod onih koji govore jedan jezik.
Druga studija koja je proučavala kognitivne eksperimente pokazala je da što osoba duže i tečnije govori drugi jezik, to je bolja zaštita od demencije.
Dr Federiko Galo rekao je da rezultati sugerišu da bi dvojezičnost mogla da bude jedan od najjačih načina zaštite od demencije.
„Možemo počinjati i odustajati od telesnog vežbanja, ići na jednu ili drugu dijetu ili promeniti posao, ali jezik ostaje s nama sve vreme. Komuniciramo, gledamo filmove i čitamo knjige, a jezički centri neprestano rade u našim mislima“, rekao je on.
Demencija je pojam koji se koristi za opisivanje niza progresivnih neuroloških poremećaja koji utiču na pamćenje, razmišljanje i ponašanje.
U jednoj studiji, objavljenoj u časopisu “Frontiers in Psychology”, naučnici su sproveli kognitivni test nad 63 osobe starije od 60 godina koje govore najmanje dva jezika različitog nivoa znanja.
Istraživanje su sproveli Univerzitet HSE u Moskvi i Univerzitet Nortambrija.
U pregledu istraživanja ukazali su na tri nedavne metaanalize koje su pokazale da je dvojezičnost povezana s kasnijim početkom dijagnoze demencije, za pet do sedam godina.
Galo je rekao da je, s obzirom na to da trenutno ne postoji lek za demenciju i starenje mozga uopšteno, pronalaženje načina da se uspori njen početak od ključne važnosti.
„Danas ne postoje stvarno efikasni lekovi koji bi sprečili ili usporili starenje mozga. Potrebna su ogromna finansijska sredstva za razvoj farmaceutskih tretmana. Stoga bi pronalaženje i istraživanje alternativnih načina za usporavanje kognitivnog starenja trebalo postati prioritet u nauci“, kazao je Galo.
