Većina ljudi je osetila stid u nekom trenutku svog života, često kada procene da su uradili nešto što im ne priliči ili je pogrešno. Međutim, kada je reč o toksičnom stidu, on prevazilazi uobičajene granice i postaje dosta intenzivniji.
Toksičan stid se javlja učestalije, intenzivnije od „normalnog“ stida, te vodi preispitivanju i sumnjama u ličnu vrednost. Možda je najbolje opisan kao iscrpljujuće osećanje bezvrednosti i samoprezira.
Karakteristike toksičnog stida mogli bismo opisati kao:
1. Osećanje bezvrednosti
2. Stalnu brigu o tome šta drugi misle o nam
3. Strah da ne ispadnemo glupi
4. Konstantno fokusiranje na negativne misli
5. Ispoljavanje besa da bi se zamaskirao stid
6. Stalna težnja ka savršenom učinku da bi se izbegao stid
7. Izbegavanja „budućeg“stida, tj. situacija u kojima bismo mogli osetiti stid
8. Može biti okinut mislima, ne samo nekim spoljašnjim događajima.
Kako nastaje toksični stid?
Osećanje toksičnog stida često se razvija još od detinjstva, kada su deca posebno ranjiva i osetljiva na poruke koje dobijaju od roditelja, nastavnika, vršnjaka i drugih osoba iz socijalnog okruženja.
U tom smislu zanemarivanje, zlostavljanje dece sa porukama ili eksplicitno izrečenim uvredama o manjoj vrednosti ili bezvrednosti deteta igraju značajnu ulogu u formiranju ovakvog stida („Ne mogu da verujem koliko si glup“, „Prestani samo da sediš tu, beskorisan si“). Dete tako usvaja uverenja o sopstvenoj inferiornosti, koja potom oblikuju njegova osećanja i ponašanja.
Toksičan stid može da deluje onesposobljavajuće na osobu njime pogođenu, da naruši njeno socijalno, radno i porodično funkcionisanje i da vodi štetnim ponašanjima poput zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i samopovređivanja.
Može voditi razvoju samoprezira i besa prema sebi, stalnom negativnom unutrašnjem dijalogu. Može voditi razvoju anksioznosti, depresije, stomačnim bolovima, pojačanom ili oslabljenom apetitu, preteranom ili preslabom spavanju, povlačenju od ljudi u stidu od sebe samog.
Kako da prevaziđete toksičan stid?
Ako uzmemo u obzir prethodno navedene posledice toksičnog stida, i te kako ima smisla psihoterapijski raditi na njemu. U terapijskom procesu osvešćujemo štetna osećanja, misli i ponašanja i nastojimo da izgradimo zdrave alternative istim. Da bi osoba to postigla, neophodno je da razvije veće saosećanje u odnosu na sebe, svoju pogrešivost, da prihvati sebe i potom lagano menja ono što joj škodi. Takođe, da prihvati prošla i sadašnja bolna iskustva.
