„Jedna od najvećih opasnosti kojom se deca mogu suočiti na društvenim mrežama jesu njihovi roditelji“.
Mnogi roditelji i staratelji dele fotografije svoje dece i tinejdžera na društvenim, verovatno zato što žele da uključe porodicu i prijatelje u najradosnije trenutke svog života. Međutim, važno je da budu svesni rizika koje donosi objavljivanje sadržaja o deci na mreži, takozvani „šerenting“.
Profesorka Kara Alaimo, vanredna profesorka komunikacija na Univerzitetu Ferli Dikenso, imala je priliku da se susretne sa mnogim primerima negativnog uticaja deljenja fotografija dece od strane roditelja, piše CNN.
„Kao profesor koji proučava upotrebu društvenih mreža, ranije sam intervjuisala jednu tinejdžerku koja mi je rekla da se brine da će društvo iz škole koristiti njene slike koje su postavili njeni roditelji — oboje komičari sa velikim brojem pratilaca na Instagramu — da bi je ismevali. Većina maltretiranja danas dešava se preko telefona, rekla je ona. Mladi ljudi ponekad dodaju nekoga u grupno ćaskanje, a zatim objavljuju sramotnu fotografiju kako bi ponizili tu osobu“, objašnjava Alaimo.
Postoji i rizik od toga da fotografije budu upotrebljene protiv dece u daljoj budućnosti. Kao primer profesorka navodi blesave fotografije dece koje bi se mogle zloupotrebiti, ukoliko se dete odluči za karijeru u politici, u političkoj kampanji opozicije.
Još strašniji scenario, po njenim rečima, jeste da fotografije mogu privući pažnju kriminalaca i pedofila. Slike mogu biti uzete sa naloga roditelja i biti postavljenje na sajtove za pedofile. Informacije koje roditelji objavljuju poput naziva škole ili autobuske stanice, mogu ozbiljno ugroziti sigurnost deteta.
Prethodno istraživanje profesorke Alaimo pokazuje da su devojke posebno podložne udaru kritika zbog sadržaja na društvenim mrežama jer je društvo sklono tome da oštro sudi ženama i devojkama na osnovu fotografija.
Alaimo ističe da bi roditelji trebalo da obrate pažnju na to šta deca mogu da nauče od njih. Ako dete odraste sa osećajem odgovornosti da uvek mora da pozira za fotografije kako bi privuklo pažnju drugih ljudi, može da izraste u osobu koja će tražiti validaciju od drugih ljudi umesto da se fokusira na sopstvene potrebe i želje. Potreba za tuđim odobravanjem je povezana sa anksioznošću i simptomima depresije.
„Ovo je posebno problematična lekcija za devojčica jer one postaju punoletne u društvu u kome se devojke i žene procenjuju na osnovu njihovog fizičkog izgleda i sposobnosti da udovolje publici“, rekla je izvršna direktorka Pravne škole Harvard Lija Planket.
Planket ističe da bi učenje devojčica da „nastupaju“ na društvenim mrežama svojih roditelja moglo da ojača ideju da je njihova vrednost vezana za nastup i fizički izgled, prenosi nin.rs.
Kako odgovorno deliti fotografije svoje dece
Nije svako „šerentovanje“ štetno, nekada roditelji samo žele da podele lepe trenutke sa svojom decom sa daljom rodbinom i prijateljima. Postoje načini da se potencijalni rizik od deljenja fotografija deteta svede na minimum.
Prvo, roditelji bi trebalo da razmotre objavljivanje fotografija na privatnim nalozima. Oni moraju da odobre zahteve da neko bude prijatelj ili da ih prate — i to bi trebalo da učine samo ako poznaju osobu van mreže.
Ipak, ni ova metoda nije u potpunosti pouzdana. Profili na društvenim mrežama mogu biti hakovani, ili se može ispostaviti da neko od njihovih prijatelja nije toliko pouzdan. Ali svakako, ovaj korak može smanjiti verovatnoću da će ljudi sa pogrešnim namerama pristupiti dečijim informacijama.
Ljudi se mogu lažno predstavljati na mreži, tako da kada roditelji dobiju zahtev za praćenje, trebalo bi prethodno da potvrde identitet osobe koja je kreirala nalog.
Ako slike objavljuju javno, roditelji mogu razmisliti o korišćenju emotikona kako bi prekrili lice svog deteta – strategiju koju je koristio izvršni direktor Mete, Mark Zakerberg, za koga se može očekivati da bude upoznat sa potencijalnim opasnostima deljenja informacija o deci na mreži.
Takođe je važno razmotriti da li fotografije mogu da se koriste van konteksta ili da osramote decu – sada ili u budućnosti. Pored toga, trebalo bi ograničiti vrste informacija koje se dele. Na primer, mesto rođenja deteta je uobičajeno bezbednosno pitanje koje bi se moglo koristiti za hakovanje onlajn naloga u budućnosti. Ako ne dele nazive svoje škole i drugih mesta na koja redovno posećuju, nekome može biti teže da pronađe decu van mreže.
