„Više puta sam prisustvovao raspravama gde ljudi tvrde da smo genetski jako slični Turcima zbog perioda od pet vekova, koliko su oni kao osvajači bili na ovim prostorima. Moj lični utisak je da imamo dosta fizičkih sličnosti sa njima, pogotovo crte lica, oči, brada… Kakvo je vaše mišljenje o tome?“, glasilo je pitanje na Reditu koje je pokrenulo burnu debatu u komentarima, a istraživanja na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu rasvetlila su viševekovnu sumnju kada je priroda našeg genetskog materijala u pitanju.
U komentarima ispod debate o postojanju turskih gena u našem DNK bilo je raznih odgovora. Iako jedni misle da smo veoma slični Turcima i „kompatibilni“ kada je genetski materijal u pitanju, drugi veruju da u tome nema istine jer ni sami Turci nemaju „čiste gene“ zbog viševekovnog osvajanja i „mešanja“ sa brojnim narodima. Ipak, kada su naučna istraživanja na ovu temu u pitanju, u Centru za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta rade se tri vrste analiza pomoću kojih se utvrđuje nečije poreklo, i po muškoj i po ženskoj liniji. Tako možemo da saznamo više o svojim praprecima i tome odakle su došli, ali i da li su osvajači ostavili traga u našim genima, a svojevremeno je rezultate studija za RTS otkrila docent dr Milica Keckarević sa Katedre za biohemiju i molekularnu biologiju i napomenula da smo „najsličniji narodima sa kojima delimo i jezik“.
– Na Biološkom fakultetu u Beogradu se po najnovijim metodologijama analize ipsilon hromozoma i mitohondrijalne DNK rade već dugi niz godina. Radi se o uniparentalnim markerima, odnosno, preko ipsilon hromozoma prati se poreklo osoba muškog pola po muškoj liniji, a preko mitohondrijalne DNK, koju poseduju i žene i muškarci, prati se poreklo po ženskoj liniji – objasnila je jednom prilikom za Jutarnji program Javnog servisa docent dr Milica Keckarević Marković, piše Blic žena.
– Zbog toga što se ipsilon hromozom prenosi sa oca na sina praktično nepromenjen, tako iz generacije u generaciju predak po muškoj liniji i njegov potomak imaju praktično identičan ipsilon hromozom. On se može promeniti zahvaljujući mutacijama, ali te promene su toliko spore da se može pratiti dalje praporeklo – napomenula je Keckarević Marković.
Mitohondrijsku DNK poseduju i muškarci i žene, ali se ona prenosi samo sa majke na decu. Praćenjem sekvence mitohondrijske DNK se prati poreklo po ženskoj liniji. Ona se, takođe, ne menja značajno iz generacije u generaciju i po njoj može da se prati davno poreklo.
Analiza genoma
– Rade se i analize pojedinih delova u okviru čitavog našeg genoma i one mogu da nam kažu naše poreklo i po muškoj i po ženskoj liniji. Kakvi rezultati se mogu dobiti iz ovih analiza zavisi od toga koliko je na svetu urađeno tih referentnih genoma. U ovom trenutku moguće je na osnovu tih rezultata dobiti informaciju da li ste poreklom iz Evrope, severne ili južne Evrope, ili istočne ili zapadne, i sa kojim udelom. Da li možda imate udela neke krvi azijske ili afričke – objasnila je dr Keckarević Marković.
Ovaj tip analiza genoma se u našoj zemlji ne radi komercijalno već isključivo u naučnoistraživačke svrhe i na Biološkom fakultetu se radi tek nekoliko godina, jer takav tip analiza zahteva posebnu aparaturu i posebne metodologije koje nisu bile dostupne do pre nekoliko godina.
– Poslednjih pet godina se prvenstveno bavimo analizama ipsilon hromozoma kako bismo pratili migracije u okviru regiona bivše Jugoslavije, odnosno kretanja srpske populacije u poslednjih nekoliko vekova – dodala je Marković.
Zaključci do kojih se do danas došlo analizom ipsilon hromozoma može se utvrditi da li je neki naš muški predak na teritoriju Balkana došao, na primer, tokom naseljavanja Slovena u ranom srednjem veku ili je možda taj njegov predak već bio na teritoriji Balkana kada su Sloveni stigli.
Kojoj haplogrupi pripadamo
Kada se govori o haplogrupama, upravo se radi o praćenju tih linija ipsilon hromozoma, odnosno mitohondrijske DNK koje se međusobno razlikuju u jednoj ili više varijanti u sekvenci molekula DNK.
– Kada imamo istu haplogrupu, onda smo mi po tom jednom svom pretku srodniji nego sa osobom koja pripada različitoj haplogrupi. Sve haplogrupe će se na kraju sresti u jednom zajedničkom pretku, ali tokom vremena se dešavaju mutacije, one se akumuliraju i na taj način dolazi do razdvajanja haplogrupa, Mi na taj način u stvari možemo da pratimo koje je zajedničko poreklo, na primer, neke dve osobe i koliko godina unazad – navela je biološkinja.
– Na osnovu do sada dobijenih rezultata analize ipsilon hromozoma halpogrupe populacije na teritoriji Srbije i određenih regiona za koje se smatra da su ishodišta srpske populacije, kao što su na primer Stara Hercegovina i Kosovo i Metohija, potvrđeno je ono što se generalno znalo i ranije – dodaje docentkinja.
Najzastupljenija haplogrupa prisutna kod Srba je haplogrupa I2 a1 b3, koja je nastala pre nekih 1.800 godina na teritoriji koja se smatra ishodištem Slovena, teritoriji između današnje Belorusije, Poljske i Ukrajine.
– Migracijama Slovena na Balkansko poluostrvo ta haplogrupa je došla i njoj pripada nekih 30 do 40 odsto Srba, a prisutna je i kod pripadnika drugih naroda koji ovde žive. Praktično najsličniji smo sa narodima sa kojima delimo i jezik.
Dobijeni rezultati takođe demantuju uobičajenu tezu da je tokom osmanske vladavine došlo do unosa ipsilon hromozoma koji bi uticao na našu genetičku strukturu.
– Ove analize genoma su veoma pouzdane, ali je problem interpretacija rezultata nepouzdanih i nestručnih analiza. Same analize su pouzdane, mada postoje one koje daju manje detalja i ostavljaju prostora za više spekulisanja ili one koje daju više detalja i ne ostavljaju mnogo prostora za, u stvari, izmišljanje teorija o poreklu – naglasila je dr Keckarević Marković i dodala da genetske mape ponekad pomažu da se istorijski podaci usklade ili promene, a ponekad se poklapaju sa istorijskim, kao i da nepodudaranja ne bi trebalo da se sukobljavaju već da omoguće bolju analizu.
