Znak je sigurnosti i visokog samopouzdanja, a zastupljena je i u masonskim obeležjima – jednom rečju, cvet sa veoma moćnom simbolikom
Mimoza je poreklom iz Australije, a osnovna vrsta uopšte nije žute boje već je njen cvet ružičast. Broji više od 1.300 vrsta, od kojih je najpoznatija upravo žuta, koja se može naći i na našim prostorima.
Mimoze označavaju suptilne misli i nežna osećanja, poštovanje, srdačnost i spokoj. Ako su zlatnožute boje, onda simbolišu moć i raskoš.
U zemljama Mediterana, mimoza simbolizuje život, besmrtnost, platonsku ljubav i povlačenje. Pošto ima i bele i crvene cvetove, ona simbolizuje i život i smrt, smrt i ponovno rađanje. Trnje mimoze predstavlja zrake polumeseca.
U Italiji, Rusiji i mnogim drugim zemljama ovaj cvet vezan je za Dan žena (8. mart) kada se ženama daruju buketi ovog divnog, nežnog cveća. Ona označava poštovanje, donosi sreću u poslu i ljubavi. U govoru cveća, ovaj cvet nosi poruku verne ljubavi.
U starom Egiptu ova biljka je simbolizovala ponovno rođenje, inicijaciju, besmrtnost i nevinost. U hebrejskoj mitologiji je sveto drvo od koga se grade hramovi i predstavlja život po najvišim moralnim principima.
Mimoza raste kao drvo sa visokom krošnjom, baš kao grm ili penjačica. Ono što je najinteresantnije su upravo cvetovi koji su skupljeni u cvat iz koga štrče brojni prašnici jarko žute boje, koji dominiraju nad zelenim listićima.
Mimoze su izrazito nežno cveće. Kada primeti i malu smetnju, zatvara svoje listiće i tek nakon 15-20 minuta ponovno će ih otvoriti. U prirodi mimoza je brzorastuća biljka. Voli peskovita tla i sunce. Mimozu treba uvek saditi na mestu gde je zaštićena od vetra.
Gaji se kao dekorativno drvo ali ima primenu i u industriji nameštaja. Takodje njeni delovi odvojeno imaju primenu i u farmaciji, kozmetičkoj industriji i medicini. U Aziji se koristi za pripremu čorbi, u Americi se pravi liker od njenih listova. Uglavnom se koristi za izradu podova, igračaka i nakita.
Legenda kaže, da je davno u Australiji živeo ljubavni par koji se mnogo voleo. Mladić, sin ribara, visok sa crnom bujnom kosom, krupan i inteligentan, snažan i hrabar. Devojka, posebne lepote, plemenita i nežna, iz aristokratske porodice, koja je neodoljivo volela žutu boju. Porodica je primorala devojku da se uda za vojvodu.
Momak razočaran i očajan napušta svoje ribarsko selo i odlazi u planinu da čuva šumu, kako bi pobegao i zaboravio svoju veliku ljubav. Kada je zakoračio u šumu najednom izbija veliki požar koji je mladiću odneo život. Čuvši za tužnu vest, devojka beži od svog muža u planinu gde zatiče telo mladog ribara. Ona umire pored voljenog, a na mestu gde je uvenuo mladi ljubavni par, raste divno žutcveće, mimoza.
