Fjodor Mihajlovič Dostojevski je bio romanopisac i publicista, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih pisaca svih vremena, ostavio je veliki trag u istoriji.
Dostojevski slika socijalnu nepravdu i čoveka kao njenu žrtvu. Njegovi ljudi su poniženi i uvređeni, ali ostaju ljudi, integralne ličnosti, svesni svoga ljudskog dostojanstva.
Njegovo zadiranje u najmračnije delove ljudskog srca, zajedno sa nenadmašnim trenucima prosvetljenja, imaju ogroman uticaj na književnost 20. veka.
„Pred ponekom mišlju ostaneš u nedoumici, naročito gledajući greh ljudski pa se zapitaš: Da li treba silom pobeđivati, ili smirenom ljubavlju?
Svagda odlučuj ovako: “Pobediću smirenom ljubavlju”,
“Odlučiš li se tako jednom za svagda, ceo svet ćeš moći da pokoriš. Smirena ljubav je velika sila, od svih najjača, nema joj ravne na svetu! Svakog dana i časa, svakog trenutka nadgledaj samoga sebe, da ti izgled bude blago lep. Eto, prošao si pored malog deteta, prošao si ljut, sa ružnom rečju, sa ozlojeđenom dušom; i nisi možda ni primetio dete, ali je ono tebe videlo, i lik tvoj, ružan i zao, možda je ostao u njegovom slabačkom i nezaštićenom srdašcu. Ti to ne znaš, međutim, možda si već time bacio rđavo seme u njegovu dušu, a to seme će možda i porasti, a sve stoga što se nisi uzdržao pred detetom, jer u sebi nisi odgajio pažljivu i delatnu ljubav.
Braćo, ne bojte se grehova ljudskih, volite čoveka i u grehu njegovom, jer kad ko voli čoveka grešnog, to je već slika Božanske ljubavi i vrhunac je ljubavi na zemlji.
Volite sve stvorenje Božje i celokupno i svaku mrvicu. Svaki listić, svaki zrak Božji volite. Volite životinje, volite biljke, volite svaku stvar. Budeš li voleo svaku stvar – i tajnu ćeš Božju razumeti u stvarima. A shvatiš li je jednom, ti ćeš posle neumorno početi da poznaješ sve dalje i više, svakodnevno. I zavolećeš, najzad, sav svet vascelom i vasionom ljubavlju.
Životinje volite: njima je Bog dao klicu misli i tihu radost. Nemojte im je narušavati i remetiti, ne mučite ih, ne oduzimajte im radost, ne protivite se misli Božjoj. Čovječe, ne uznosi se, ne misli da si bolji od životinje: one su bezgrešne, a ti, sa svojim veličanstvom, ti samo gnojiš zemlju svojom pojavom, na njoj trag svoj gnojni ostavljaš posle sebe – i to, avaj, skoro svaki, svaki između nas! Decu volite naročito, jer ona su bezgrešna kao anđeli i žive da bi nas razdragala i usrećila; ona žive zarad čišćenja srca naših, kao neki putokaz za nas. Teško onome ko uvredi dete”, zaključio je pisac.
