“Ne valja” okretati hleb naopako jer to donosi lošu sreću – neće biti dovoljno novca i hrane, pojaviće se bradavica na ruci kojom je okrenut, ako se hleb ne vrati nazad čitav dan će da bude naopak.
Sigurni smo da ste do sada mnogo puta čuli ove rečenice. Zato su vas sigurno opominjali da odmah okrenete hleb na pravu stranu.
Ovo sujeverje neki usko povezuju sa religijom, što predstavlja paradoks, jer hleb oslikava telo Isusovo. Ali ovo nije sujeverje koje vlada samo na Balkanu. Francuzi, koji su poznati po praznoverju, takođe veruju da hleb okrenut naopako donosi lošu sreću.
Ovo verovanje potiče iz srednjeg veka. Tada su na trgovima, rano ujutru, izvršavana pogubljenja. Cilj je bio da što više ljudi vidi kako prolaze oni koji prekrše zakon. Dželatu je “radno vreme” bilo rano ujutru i, kako je bio mnogo zauzet, nije mogao da stigne da kupi svoju veknu bageta.
Pekar, ne želeći da se zamera krvniku, okretao je hleb naopako i tako označavao da je rezervisan za dželata. Posle pogubljenja, krvnik bi ušao u pekaru i uzeo naopako okrenutu veknu hleba. U stvari, krvnik je imao pravo da uđe u bilo koju radnju i uzme sve što je mogao da drži u jednoj ruci. I niko se nikada nije prepirao s njim.
Zato Francuzi veruju da hleb okrenut naopako označava pozivanje krvnika u dom ili povezivanje sa zlom, pa i samim đavolom.
