Meteoropatija nije dijagnoza ili bolest u klasičnom smislu, ali uključuje skup simptoma koji se javljaju prilikom promene vremena. Obično se javlja dan-dva pre promene vremena i traje isto toliko vremena, odnosno do trenutka kada se organizam prilagodi promeni vremena.
Klimatski faktori se ne menjaju u jednom trenutku, ali postoji niz faktora na koje naše telo reaguje i fizički i psihički. Širom sveta prisutan je porast ljudi koji imaju problem meteoropatije. S jedne strane, to je zbog načina života koji podrazumeva dug boravak u zatvorenom prostoru, a sa druge strane zbog globalnog zagrevanja, povećanja ozonskih rupa, a samim tim i intenzivnijih i naglih promena vremenskih prilika. Savremeni čovek nije uspeo da se prilagodi ovoj brzini promena.
Stručnjaci savetuju meteoropatama da što više vremena provode napolju kada znaju da će se vreme promeniti. Ovo je najefikasnije i leti i zimi, jer se organizam postepeno prilagođava promenama, odnosno daje mu se više vremena. Pored šetnje ili fizičke aktivnosti, važan je i kvalitetan san, redovna ishrana i dobar unos tečnosti jer mogu uticati na jačinu simptoma.
Hronične bolesti ili migrene iz detinjstva predstavljaju predispoziciju za meteoropatiju. Pacijenti sa mentalnim poremećajima takođe su predisponirani za meteoropatske simptome, posebno oni sa poremećajima raspoloženja i anksioznim poremećajima.
